BOSNA MORA SPAVATI S JEDNIM OTVORENIM OKOM| Da li je počela Vučićeva politika razgraničenja

BOSNA MORA SPAVATI S JEDNIM OTVORENIM OKOM| Da li je počela Vučićeva politika razgraničenja

Piše: Boris Varga

Na proslavi 11. godišnjice Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu, njen predsednik i glava države Aleksandar Vučić u govoru je navodno napravio lapsus: umesto „Srpskoj naprednoj stranci“, on je rekao „Srpskoj radikalnoj...“.

Iako je Vučić od lapsusa vešto izveo štos na svoj račun, pravdajući se da „od prošlosti ne možete da pobegnete“, upravo ta omaška ukazuje na nesumnjivu ispravnost činjenice da je u Srbiji poslednje tri decenije dominantna ne samo jedna destruktivna nacionalistička ideologija, već da je vode isti ljudi sa velikom šansom da na sledećim izborima dobiju još veću podršku.

Taj gaf je takođe slučajni ili spontani iskorak u staru bazu birača, zagrljaj istrošenim radikalima koji još uvek mogu da se predomisle, prelete u zagrljaj naprednjacima i donesu im na izborima u proleće još koji procenat.

Ali, ako upropaste Šešelja, kako će bivši radikali bez svog bivšeg mentora koji im i sada korisno popunjava prazninu na ekstremno desnom krilu stranačkog spektra Srbije. Lako, napraviće novog i modernijeg.

Vještačka destabilizacija Preševske doline

Stvaranje nove ekstremne desnice od strane SNS-a nije nikakva novina i tu su nijanse raznih malih stranaka, organizacija i inicijativa. Uostalom, to su radili i njihovi prethodnici iz  Demokratske stranke.

Među tim ekstremnim nacionalistima nedvosmisleno se ističe Srpska desnica, čiju podršku ne krije vladajuća stranka. Srpska desnica, upravo kao radikali ispod Miloševićevog šinjela, ubrzano stasava na političkoj areni Srbije koju trenutno preoblikuje Aleksandar Vučić i naprednjaci.

Lider Srpske desnice Miša Vacić bio je skandalozno angažovan u vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a visoki funkcioneri SNS-a dali su podršku formiranju njegove stranke.

Po uzoru na ruske Narodne družine, pokušano je da se u Srbiji stvori kvazi građanske patrole od desničara i osoba sa krivičnim dosijeom, među kojima je bio i Miša Vacić.

Najalarmantniji angažman Srpske desnice je poslednjih nedelja u Preševskoj dolini, u Bujanovcu i Medveđi.

Mediji prenose da je Vacić već za vreme same osnivačke skupštine lokalnog odbora Srpske desnice u Bujanovcu (23. oktobra) zapretio proterivanjem Srba, „domaćih izdajnika“, koji učestvuju u lokalnoj vlasti, „šuruju sa šiptarima“, prave vlast sa separatistima i idu protiv svoje države.

Podsjećanje na devedesete

Predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković smatra da je Vacić sporedan subjekt u lokalnom političkom životu i „da mu ne treba davati prostora“.

Stranka Miše Vacića ranije je osnovala odbore u Lebanu, Bojniku i Medveđi, a u Vranju imaju četiri preletela odbornika koji sa naprednjacima čine vlast. I sve to bez izbora.         

U septembru na lokalnim izborima u Medveđi, Vacićeva desnica je osvojila jedno odborničko mesto, dok su SNS i Socijalistička partija Srbije (SPS) osvojili 65 odsto glasova. I sve te izborne kombinatorike podsećaju na devedesete i duhovnu interakciju između SPS-a, JUL-a i Srpske radikalne stranke.

Na devedesete podsećaju i „mlake reakcije vlasti“ na zapaljiv govor Miše Vacića, kako je situaciju ocenio predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi. On se plaši da iza ovog incidenta stoji vlast, odnosno naprednjaci i zabrinjava ga da se „veštački pravi destabilizacija“ u trenutku kada se očekuje nastavak dijaloga između Beograda i Prištine.

Situacija u Preševskoj dolini jako podseća na Vojvodinu i Hrtkovce 1992. godine kada se takođe prozivalo nepodobne, zastrašivalo i pravilo spiskove. Sve se tada završilo „humanim preseljenjem“ građana Hrvatske nacionalnosti, za šta je među ostalom Vojislav Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom. 

Kontinuitet politike razgraničenja

Poučeni iskustvom početkom devedesetih u Vojvodini, da li se to bivši radikali spremaju za dugo najavljivano razgraničenje sa Albancima? Da li su povremeni pogromi albanskih pekara po Srbiji, na koje sve manje javnost reaguje, samo priprema terena za neke buduće nasilne korake?

Aleksandar Vučić poslednje dve godine namerno umanjuje broj Srba na jugu Kosova i naglašava kako za priznanje nezavisnosti Kosova želi da dobije „nešto“. Da li je strah lokalnih političara u Bujanovcu opravdan i upućuje na očigledno pozicioniranje u krizi koja bi mogla da nastane zbog finalne faze utvrđivanja državnosti Kosova?

Razgraničenje između Srba i Albanaca kontinuitet je političkog koncepta koji je započet u Hrvatskoj i koji je za posledicu imao masovni egzodus srpskog civilnog stanovništva.

Politika razgraničenja između Srba i Albanaca može nikad zvanično da ne bude prihvaćena, ali tenzije, strah i pritisak na civilno stanovništvo sa obe strane granice može da prouzrokuje „novo humano preseljenje“ iz heterogenih sredina i enklava u kompaktne teritorijalne jedinice. A to znači Srba iz južnih delova Kosova – na sever Kosova ili u Srbiju, kao i Albanaca iz Preševske doline na Kosovo.

Ako otpočne ovakav vid egzodusa iz straha, on neće okončati agoniju, ni istorijsku homogenizaciju, niti trajno rešiti problem Srba na Kosovu. Ostaće sever Kosova naseljen Srbima i ogromni interes Rusije da barem tu zadrži status kvo, koji joj obezbeđuje dugoročno i prilično jeftino političko prisustvo na Balkanu.

Komentari (0)

Još uvijek nema komentara. Postavite prvi komentar!

Ostavi komentar