Kad vas propisi ostave bez krova nad glavom

U centru Novog Sada, u Ulici Modene, pred kamerama foto-reportera i zbunjenih građana, policija obučena u specijalnu opremu, zajedno sa vatrogascima i bravarima, upada u jedan stan. Scena pomalo podseća na hapšenje opasnih kriminalaca u američkim filmovima C kategorije. Ali, nije u pitanju hapšenje već prinudno iseljenje, a u stanu se ne nalaze nikakvi kriminalci već jedna bolesna žena, suvlasnica stana Slobodanka Ninić, prenosi Al Jazeera Balkans.

Ona se zatvara u sobu i preti da će se politi benzinom i zapaliti, a jednog trenutka je izgledalo kao da će da skoči kroz prozor, sa trećeg sprata. Policija nagovara Slobodanku da izađe, ali ona to odbija. Kada se odmakla od prozora, pripadnici interventne brigade razvaljuju vrata sobe, uključuju šmrk i savlađuju Slobodanku.

Prilikom policijsko-vatrogasne akcije, ona zadobija kontuziju ručnog zgloba, a iz stana je iznose medicinari Hitne pomoći. U šestom pokušaju, policija uspeva da prinudno iseli porodicu Ninić iz stana kojeg su kupili na kredit pre 12 godina.

Postupak prinudnog iseljenja

U prethodnih pet puta, iseljenje su zaustavili što mladi ljudi iz Združene akcije „Krov nad glavom“, koja sprečava prinudna iseljenja ljudi i njihovo izbacivanje na ulicu, što odlučnost Slobodanke Ninić, koja je u nekoliko navrata pretila da će se zapaliti ili skočiti kroz prozor ukoliko se prinudno iseljenje ne zaustavi.

Miroslav i Slobodanka Ninić, bračni par poreklom iz Žablja, doselili su se u Novi Sad onda kada su im deca krenula na fakultet. Podigli su kredit u visini od 94.500 evra, dodali svoju ušteđevinu, kupili i renovirali stan. Kredit su redovno servisirali, ali su finansijski problemi započeli kada se Slobodanka ozbiljno razbolela. Ipak, u proteklih 12 godina uspeli su da na ime glavnice vrate banci – oko 80.000 evra.

Zbog toga što su kasnili sa plaćanjem dve rate, banka kredit – kako se to kaže bankarskim žargonom – proglašava “dospelim” i prepušta ga privatnom izvršitelju. I tada se stvari brzo odvijaju. Iako stan vredi najmanje dvostruko više, izvršitelj ga promptno prodaje za otprilike isti iznos koliko je preostali dug banci na ime glavnice i kamate (oko 80.000). Potom je pokrenut postupak prinudnog iseljenja, a izvršitelj odbija da ga prolongira i pored Slobodankine molbe da se sačeka septembar, kada ima zakazanu veoma ozbiljnu operaciju.

U trenutku pisanja teksta, Slobodanka se nalazi u bolnici gde se oporavlja nakon teške operacije. Praktično je prinudno iseljena i odmah prebačena u bolnicu. “Trenutno sam u bolnici, baš se loše osećam, ne samo zbog operacije već i stoga što imam polomljenu ruku”, kaže Slobodanka za Al Jazeeru.

Na pitanje gde će živeti nakon prinudnog iseljenja i izlaska iz bolnice, Slobodanka kaže da ona i muž sada nemaju krov nad glavom. “Verovatno ćemo biti malo kod jednih prijatelja i rođaka, pa malo kod drugih, dok nešto ne smislimo”, kaže Slobodanka.

Procenjuje se da je vrednost njihovog stana oko 170.000 evra. On je već oglašen za prodaju. Kupci koji su stan kupili na aukciji povezani su, kako tvrde Ninići, sa privatnim izvršiteljem. Jedno je sigurno: kupci stana će u celoj akciji zaraditi oko 90 hiljada evra za veoma kratko vreme, a pitanje koje se nameće jeste kako će se taj novac raspodeliti i ko će sve u celoj ovoj, za porodicu Ninić tragičnoj priči – “dobro proći”.

Banka se naplatila, kupci stana su prošli više nego dobro, privatni izvršitelj je obavio svoj posao – jedino su Ninići ostali na ulici, i to zbog, ponavljamo, kašnjenja sa plaćanjem dve rate kredita.

Ninići su pokrenuli parnični postupak zbog nepoštenih ugovornih odredbi, a podneli su i krivične prijave protiv izvršitelja i kupaca, jer smatraju da je u pitanju “organizovani kriminal”. Sve to međutim nije zaustavilo njihovo iseljenje. Oni će sada živeti životom beskućnika.

Tri hiljade prinudnih izvršenja od 2011. godine?

U Srbiji su privatni izvršitelji, kao pravni institut, uvedeni 2011. godine Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Cilj je bio – kako su tvrdili zakonodavci – da se uspostavi finansijska disciplina i lakša naplata dugovanja. Ovaj institut je, međutim, mnogim ljudima u Srbiji proteklih godina od života napravio pakao.

Stručnjaci kažu da je zakon uspostavio sistem brze naplate potraživanja, ali je takođe ugrozio ustavna prava na pravično suđenje i na pravni lek, a neki kažu i prava na život i dostojanstvo. Osim toga, on je doveo do visokih troškova izvršnog postupka i velikih zarada privatnih izvršitelja. Doveo je i do toga da ljudi, čak i zbog dugovanja koja su u krupnoj nesrazmeri sa vrednošću stana, promptno ostaju bez krova nad glavom, a "žalba na rešenje ne odlaže izvršenje".

Komora privatnih izvršitelja je nedavno izašla u javnost sa podatkom da su od 2011. godine do danas postupali u više od tri miliona slučajeva, a da je procenat prinudnih iseljenja manji od jedan odsto od ukupnog broja izvršenja. Po toj računici u Srbiji je, dakle, izvršeno ili je u toku oko 3.000 prinudnih iseljenja.

Iako bi ovaj broj trebalo uzimati sa oprezom, između ostalog i zbog toga što se ne zna njegova struktura – odnosno, koliko je iseljenja izvršeno kod pravnih, a koliko kod fizičkih lica, kao i koji je bio pravni osnov – činjenica je da prinudna iseljenja izazivaju veliki gnev građana, jer u njima ne prepoznaju zadovoljenje pravde, već nasuprot tome – veliku nepravdu.

Mediji u Srbiji su krcati ovim slučajevima, pa ponekad deluje kao da je u pitanju epidemija, a pre neki dan je objavljena vest da su privatni izvršitelji pokušali da isele sve stanare jedne zgrade u beogradskoj opštini Palilula, tačnije da isprazne svih 14 stanova zbog “protivpravne uknjižbe u registar”.

Učesnici protesta “1 od 5 miliona”, koji u Srbiji organizuju opozicione stranke i građanski pokreti, i koji praktično traju od jeseni prošle godine, u subotu su svoj protest završili upravo ispred Komore privatnih izvršitelja, gde su protestovali protiv nasilnog iseljenja porodice Ninić i optužili predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku da su Komori dali “nadležnost da nasilno izbacuje ljude iz njihovih domova”.

Inače, u trideset tačaka svog programa opozicioni blok Savez za Srbiju obećava između ostalog i “ukidanje nepravednog sistema javnih izvršitelja”.

Kompletan tekst pročitajte OVDJE.

Komentari (0)

Još uvijek nema komentara. Postavite prvi komentar!

Ostavi komentar