Piše: Tomislav Marković

Inicijativa mladih za ljudska prava objavila je izveštaj „Stanje poricanja – Srbija 2024: Laganje o zločinima pod zastavom“, koji predstavlja detaljnu analizu institucionalnog i društvenog poricanja ratnih zločina počinjenih u ratovima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Ovo je treći godišnji izveštaj te vrste i fokusira se na dešavanja u Srbiji tokom 2024. godine, piše Al Jazeera Balkans.

Izveštaj dokumentuje primere poricanja ratnih zločina, veličanja osuđenih ratnih zločinaca i ignorisanja međunarodnih pravosnažnih presuda. Analiza je zasnovana na izjavama političara, institucionalnim saopštenjima, medijskim sadržajima i zvaničnim događajima. Poricanje je klasifikovano u dve vrste, prvo je institucionalno, od strane državnih aktera, zasnovano na državnoj politici sećanja, koja bi se mirno mogla nazvati i politikom organizovanog zaborava, negiranja i falsifikovanja. Ovu vrstu poricanja odlikuju „istorijski revizionizam, relativizacija počinjenih zločina i poricanje odgovornosti za njih“.

Druga vrsta je vaninstitucionalno poricanje, prevashodno je prisutno u medijima, ali u njemu učestvuju i ugledni članovi društva, poput univerzitetskih profesora, crkvenih velikodostojnika i penzionisanih vojnih lica, kojekakvi samozvani eksperti, razne desničarske i ekstremističke organizacije. Kad se sve sabere, gotovo da nema segmenta srpskog društva koji ne učestvuje u poricanju zločina i krivotvorenju zlikovačke prošlosti.

Vučić kao vođa poricanja
U toj besramnoj raboti koja traje već decenijama prednjače predstavnici naprednjačkog režima, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Najmoćniji čovek u državi diktira ritam negiranja, a niži činovnici režima, kao i ostala posluga, medijska i svaka druga, slede njegov primer. Prošle godine predsednik se posebno istakao predvođenjem kampanje protiv Rezolucije UN-a kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja. Predsednik je govorio da je Rezolucija „nefer”, da je „suprotna međunarodnom javnom pravu” i da je njen cilj da „srpski narod bude kažnjen zbog slobodarske i nezavisne politike”.

Vučić je tvrdio i da Srbija nije ni na koji način odgovorna za genocid, iako je Međunarodni sud pravde, odlučujući po tužbi Bosne i Hercegovine, 2007. godine utvrdio odgovornost Srbije zbog toga što nije učinila sve što je u njenoj moći da genocid spreči, u skladu sa obavezom iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Branio je predsednik pravo na poricanje genocida i ruganje žrtvama i u New Yorku, u sedištu Ujedinjenih nacija, zaogrnut srpskom zastavom.

Optuživao je vrhovni negator međunarodnu zajednicu za istorijski revizionizam, a u tome mu se pridružio i patrijarh Porfirije. Ana Brnabić, Ivica Dačić i drugi visoki funkcioneri takođe su tvrdili da se Rezolucijom „Srbi proglašavaju genocidnim narodom“, mada to niko na svetu ne tvrdi, niti koristi sintagmu „genocidni narod“.

Kad je Rezolucija usvojena, u Beogradu je organizovan Svesrpski sabor na kojem su učestvovali najviši predstavnici Srbije i Republike Srpske. Na saborovanju je doneta Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda u kojoj se još jednom negira genocid u Srebrenici.

Ubice kao medijske zvijezde
Ne zaustavlja se politička elita na poricanju zločina, već aktivno radi na veličanju ratnih zločinaca kroz govore u raznim prilikama, državne ceremonije i javne izjave. U režimskim medijima osuđeni ratni zločinci redovno gostuju, a voditelji ih predstavljaju kao eksperte, ugledne građane i velike srpske patriote. Što je više nevinih ljudi pobio – to je veći rodoljub, tako izgleda ta specifična matematika zločina. Među udarnim medijskim zvezdama posebno se ističe Vojislav Šešelj koji je, samo u periodu od aprila 2022. do avgusta 2023. godine, imao 60-ak medijskih nastupa.

Pored četničkog vojvode i političkog oca predsednika Vučića, u takozvanim medijima se često pojavljuje i Nikola Šainović, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS), a razlog njegovog ugleda, funkcije i pojavljivanja je to što je osuđen za masovne ratne zločine počinjene na teritoriji Kosova 1999. godine. Tu je i Vinko Pandurević, komandant Zvorničke brigade u okviru Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, koja je učestvovala u napadu na Srebrenicu u julu 1995. godine. Pandurević je medijska zvezda, a reč je o čoveku koji je oduđen „za ubistvo kao zločin protiv čovečnosti“, za „kršenje zakona i običaja ratovanja“, za „nečovečna dela, prisilno premeštanje kao zločin protiv čovečnosti“, kako stoji u presudi Haškog tribunala.

Predstavnici vlasti redovno koriste državne manifestacije za negiranje i relativizaciju zločina, te normalizaciju i veličanje zločinaca. Tako su u januaru prošle godine tadašnji premijer Miloš Vučević i ministar za rad i boračka pitanja Nikola Selaković dodeljivali boračke spomenice, u društvu Vladimira Lazarevića, komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, osuđenog pred Haškim tribunalom za zločin protiv čovečnosti nad albanskim civilnim stanovništvom na Kosovu.

Kompletan tekst pročitajte OVDJE.