Sead Spahović ugledni je beogradski advokat, branilac u brojnim sudskim procesima koji intrigiraju javnost; bio je republički javni pravobranilac i ministar u prvoj postpetooktobarskoj vladi.

U nedavnom nastupu na tribini nevladinih organizacija o Srebrenici ukazao je na neke jednostavne, očigledne dokaze genocida. Kazao je, između ostalog, da negatori genocida ne mogu da odgovore na pitanja zašto su baš svi zarobljenici streljani i zašto su kasnije prekopavane grobnice i sakrivani leševi, prenosi Al Jazeera Balkans.

U intervjuu govori o tome, kao i o suđenjima za ratne zločine, ali i srbijanskom pravosuđu uopšte.

• Na kakve su reakcije naišli Vaši stavovi?

– Reakcija nema, jer ljudi ne znaju da sam o tome govorio niti je o tome izveštavano u medijima. Samo je televizija N1 dala kratak izveštaj u dve-tri rečenice, na čemu sam im zahvalan.

• Kako ocenjujete i doživljavate današnji odnos srbijanskog društva prema srebreničkom genocidu? Nema ni adekvatnog pravosudnog tretmana zločina i zločinaca, suđenje za masovno ubistvo 1.313 zarobljenika u Kravici traje godinama?

– U javnom diskursu genocid se negira pokušajem osporavanja dokazanih činjenica i, najčešće, pravno. Činjenično, dosta nespretno, tvrdnjama da su Bošnjaci sami sebe poubijali u šumama oko Srebrenice i da je taj zločin Srbima podmetnut. Dakle, jedna vrsta zavere.

Pravno, tako što se najčešče dovodi u pitanje broj ubijenih u tom smislu da 8.500 ljudi nije dovoljno. Formiraju se komisije i dovode sagovornici iz inostranstva koji genocid negiraju, a to se prenosi u medijima. Ovo poricanje ima obeležja jednog primitivnog odbrambenog mehanizma koji se kreće od direktnog poricanja samog događaja do interpretativnog poricanja u kome se daju objašnjenja da je neko drugi za to kriv ili da se stvari nisu desile baš tako. Upornim i dugogodišnjim ponavljanjem ova laž je postala zvanična istina. Svojevremeno je Vojislav Koštunica (predsednik SR Jugoslavije, prim. aut.) formirao jednu komisiju u koju je uzeo i patologa generala Zorana Stankovića. On je javno govorio da su u Srebrenici streljana samo 364 čoveka. To je, navodno, on utvrdio. Nakon toga je profesor Vojin Dimitrijević napustio ovu komisiju.

Meni je interesantno to što ovu zvaničnu istinu prihvataju i oni koji znaju da je to laž. Da nema Nataše Kandić o ratnim zločinima u Jugoslaviji se ne bi ništa znalo. Prošle nedelje, 14. jula, izašao je opozicioni nedeljnik NIN koji čitaju intelektualci, list koji ima respektabilnu tradiciju. U tom broju NIN-a nema ni reči o Srebrenici. U Srbiji je to postalo beznačajno.

Kompletan tekst pročitajte OVDJE.