Zlatno doba Srbije popločano krvlju i logorima

Zlatno doba Srbije popločano krvlju i logorima

Srbija, po svoj prilici, postaja moderna verzija radnog logora, naročito za strane radnike. Njih, pogotovo iz daleke Azije, dovodi ko stigne, koliko stigne i kako stigne. Oduzimaju im pasoše, smeste ih u barake nedostojne života 21. veka i za njih ne važe zakoni zemlje u koju su došli, jer su kineski investitori država u državi.

Ti radnici rade one najteže poslove koji se tiču izgradnje, od pogona do puteva i mostova. Uglavnom se radi o kineskim radnicima u kineskim kompanijama. Ovi radnici rade minimalno deset sati dnevno, bez dana odmora. Zahvaljujući scenama koje smo imali priliku da vidimo sa gradilišta LingLong fabrike u Zrenjaninu, saznali smo da su radno angažovani i Vijetnamci. To iskustvo koji su Vijetnamci iz Zrenjanina podelili javnošću nikako ne priliče imidžu kakvu vlast u Srbiji želi sama sebi da postavi, piše Al Jazeera Balkans.

Doručkuj, radi, večeraj i spavaj

I dok se predsednik i Vlada ubiše da ubede stanovništvo i svet oko sebe da je Srbija ekonomski tigar i da se ovde živi u zlatnom dobu, vijetnamski radnici u japankama i kratkim majicama podižu iz pepela zrenjaninsku privredu. Ako je ono što smo imali priliku da vidimo liči na zlatno doba, kako li je tek u kamenom?

Od dolaska kineskih firmi u Srbiju na velika vrata, primećen je sve veći broj kineskih radnika u tim kompanijama koji u Srbiju dolaze tiho, ali u ogromnom broju. Pod kakvim ugovorima i uslovima oni rade, to se ne zna. Javna je tajna da u Srbiji radi veliki broj kineskih zatvorenika. O tome je prvi put bilo reči prilikom izgradnje Pupinovog mosta u Beogradu.

Njihov radni dan izgleda tako što ujutru doručkuju, dođu na posao, uveče se vrate, večeraju i na kraju dana legnu u krevete na sprat u nekim davno zaboravljenim barakama ili novomontiranim specijalno za njih. U međuvremenu, imaju pauzu od nekih sat, sat i po, kada ručaju i malo dremnu. I tako 30 dana, bez slobodnog dana.

Kinezi zarađuju duplo više od domaćih

Kineska kompanija Zi Đin, koja je kupila Rudarsko-topioničarski basen Bor, dovela je nekoliko hiljada Kineza u grad bakra. Samo u jednom delu te kompanije, Zi Đin construction, radno je angažovano 400 kineskih radnika i svega 50 srpskih. Na pitanje srpskih inženjera zašto nisu angažovani domaći radnici, rečeno je da oni rade od 7:00 do 15:00 sati, a kineski od 7:00 do 19:00, i to bez dana odmora.

Kineski radnici žive u barakama, navodno dobijaju redovno plate, ali samo deo, jer veći deo ide njihovim porodicama u Kinu. Kolike su im plate i da li se to odnosi i na zatvorenike, to niko ne zna. Zanimljiva je i raspodela plata među menadžerima u Zi Đinu. Srpski menadžeri koji su u istom rangu kao i kineski imaju najmanje duplo manju platu od njih.

Kada je reč o kineskim radnicima – stroga tajna. Za njih ne važe srpski zakoni. Imaju zdravstveno osiguranje, i to je to. Da li se na njihove plate plaćaju porezi i doprinosi kao i za srpske radnike, to se ne zna. Kada bi se plaćalo, tvrde zaposleni u ovom gigantu, znalo bi se i kolika im je plata. Ovako se barata podacima da je prosečna plata u Zi Đinu u Boru 100.000 dinara, što je nešto manje od 850 evra, što je dosta iznad srpskog proseka.

Vučić brani investicije i investitore

Vlast u Srbiji, najprostije rečeno, boli uvo za uslove pod kojima rade i domaći, kamoli strani radnici. Zna vlast da je izgradnja zlatnog doba popločana krvlju, znojem i radom najjeftinije radne snage. Nema prosperiteta u čije temelje neće biti ugrađeno na stotine hiljada minimalaca. Još ako su za tako nešto angažovani stranci, još bolje. Manje će da boli.

Posle nekoliko dana prave drame u Zrenjaninu, glasnuo se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Još jednom je pokazao bezobzirnost i nespremnost za bilo kakvu kritiku. Država Srbija je omogućila kineskim kompanijama da strani radnici žive i rade kao psi. Vučić je na sve kritike odgovorio kontrapitanjem:

“Hoćete li da se odreknemo stranih investicija? Šta hoćete, da uništimo investiciju od 900 miliona dolara. Gledaćemo da pomognemo i vijetnamskim radnicima, a da rasterujem investitore neću”, rekao je on, uz napomenu da se u Srbiji vodi kampanja protiv kineskih investicija.

Njenoj ekselenciji smetaju novinari

Vućić namerno maši temu kako bi izbegao odgovor. To radi na veoma pokvaren način, napadajući one koji su otkrili aferu sa Vijetnamcima u Zrenjaninu. U svom bezobrazluku ide toliko daleko da krivi medije koji nisu pod njegovom kontrolom da žele da se u Srbiji unište investicije. Naravno da to niko ne želi.

Srbija, jednostavno, ne sme da bude radni koncentracioni logor za bilo koje i bilo čije radnike. Zakon mora da važi za sve radnike koji na tlu Srbije ostvaruju pravo na rad. Po slovu zakona, tačno je predviđeno koliko može da traje radna nedelja, koliko slobodnih dana sleduje radnicima, kako se isplaćuje plata i uplaćuju doprinosi. Zašto to ne važi za kineske kompanije, pravo je pitanje.

Istog dana se oglasila i kineska ambasadorka u Srbiji Čen Bo. I ona je okrivila medije za lažne vesti i pozvala sve novinare da obrate pažnju na saopštenje kineske kompanije LingLong, koja gradi fabriku u Zrenjaninu. Njena ekselencija bi morala da zna da nisu svi novinari u Srbiji poput onih koji rade u Kini i na, primera radi, Pinku, koji svoje postojanje zasnivaju na prenošenju saopštenja.

Kineski poslovođa šutira domaćeg inženjera

Možda i treba razumeti ambasadorku, jer njena percepcija novinarstva svakako nije na nivou demokratskih vrednosti koja važe u demokratskom svetu. Ona još nije odgovorila kako komentariše to što je kineski direktor u Boru šutnuo u zadnjicu srpskog inžinjera, upravnika topionice. Direktor je rekao da mu je žao i da nije znao da tako nešto nije u kulturi srpskog naroda. Ako je direktor šutnuo upravnika topionica, šta li tek rade običnim kineskim radnicima?

U Srbiji rade Turci, Uzbekistanci, Kinezi, Albanci, a najavljeni su i radnici iz Šri Lanke. Do sada su se, dosta tiho doduše, pobunili zbog uslova rada i činjenice da se kasni sa isplatama turski radnici na gradilištu “Beograda na vodi”, kao i kineski radnici u Boru. Srbija ne sme da dozvoli ovakvu pojavu. Priče poput one iz Zrenjanina utiču na imidž zemlje i vlastima bi mnogo bolje bilo da povedu računa o uslovima u kojima stranci rade, nego da za sva zla ovoga sveta krive novinare koji nisu pod njihovom kontrolom.

 

Komentari (0)

Još uvijek nema komentara. Postavite prvi komentar!

Ostavi komentar