Vlada i genocid: I glupost može biti efikasna odbrana

Vlada i genocid: I glupost može biti efikasna odbrana

Piše: Andrej Niklaidis (Al Jazeera Balkans)

Vladimir Leposavić, Dritanov ministar pravde, po svemu sudeći, nije glup čovjek. Završio je velike škole i dobio slavnu Fulbrightovu stipendiju. Zašto bi ne-glupan na pitanje o Srebrenici dao tako glup odgovor kao što je: “Ne znam, nisam učestvovao u tome”? Zašto bi tvrdio kako o genocidu mogu govoriti samo njegovi direktni učesnici – dok svi drugi koji to pitanje potežu i istražuju, zapravo, mute vodu, svađaju narode i rade protiv njihovog pomirenja i boljeg sutra? Zašto bi ne-glupan rekao nešto tako podmuklo, a glupo?

Ostavićemo ovdje po strani pitanje: a važi li to, Leposaviću, samo za Srebrenicu? Ili važi i za, recimo, štatijaznam – Holokaust? Ono: o tome mogu govoriti samo oni koji su učestvovali? Ono: govoriti o Holokaustu znači raditi protiv pomirenja? Šta iz slavne Fulbrightove vele za tvoj pristup istraživanju genocida? Riječ je o unaprijed smišljenoj vladinoj strategiji poricanja i relativizacije – toliko je barem jasno. Ta se strategija zove: praviti se glup.

Odgovarajući na pitanje o četnicima, istovjetan odgovor – ne znam, nisam bio ni u četnicima, ni u partizanima – dao je Dritanov premijer Zdravko Krivokapić. Čovjek snimljen kako, okružen četnicima, sjedi ispod postera Radovana Karadžića, na slavlju povodom dolaska u Podgoricu zloglasnog četničkog teroriste, zlikovca Nikole Kavaje. Što rekao slavni argentinski fudbaler Claudio Caniggia: “Ako je kokain droga, onda sam ja narkoman.”

Crnogorska Vlada se pravi glupa i luda

Dakle: “Ako je Kavaja četnik, onda sam četnik i ja.” Razumijete: to što imam istetoviran kukasti krst i to što sam dizao desnicu ruku i vikao “Heil Hitler!” ne znači da sam nacista. Kad je bio taj nacizam, ja nisam bio ni rođen. Kako bih ja mogao biti nacista, kad u nacističkim zločinima nisam učestvovao? Pa da, jasno.

Strategija novih crnogorskih vlasti: “Izvinite, mi smo vam malo glupi, ali imamo najbolje namjere” ne odnosi se samo na istorijski revizionizam, jedan od njihovih najvažnijih zadataka. Po istom principu odnedavno funkcioniše crnogorska tajna služba. Njen je šef, naime, Moskvi odao identitet dva agenta CIA-e koji su u Crnoj Gori boravili u potrazi za ruskim špijunima. Kako je to učinio? Na najgluplji zamislivi način: tako što je tu super-tajnu informaciju, uredno, sa potpisom i pečatom, poslao proruskim poslanicima u crnogorskom parlamentu. Na taj način glupost postaje efikasna odbrana, jer se od druge strane očekuje da zaključi: ovo je toliko glupo da mora da nije bilo namjerno.

Osim što se pravi glupa, crnogorska se Vlada ponekad pravi i – luda. Umjesto da zbog njegove bestidne tirade o Srebrenici smijeni Leposavića, ta ga je Vlada uzela u zaštitu. “Vlada Crne Gore niti želi, niti može da mijenja odluke međunarodnih sudova, ali ni da jedne narode proglašava genocidnim, a druge svetim”, saopštila je, između ostalog, crnogorska Vlada povodom izjava svog ministra.

Vrlo jednostavno i neprijatno: svi smo znali

Ostavimo po strani činjenicu da iz rečenica koje sadrže “ali” možeš obrisati ono što stoji ispred “ali” – to je “šuplja”. Ono što je govornik, zapravo, htio reći stoji iza relativizujuće riječi. Dakle: Vlada Crne Gore odbija neke narode proglašavati genocidnim, a neke svetim.

A ko je od vas, uopšte, tražio da Srbe proglasite genocidnim? Ako neko tvrdi da su Srbi genocidan narod, taj je fašista i ja ću mu tu istinu u svakom trenu na svakom mjestu pljunuti u lice. Ali, znate šta? Neko jeste govorio o svetim narodima. Pogodite ko? Pa Leposavić. On je taj koji je saopštio kako su i Srbi i Bošnjaci narodi-žrtve. A žrtve su svete.

Komentari (0)

Još uvijek nema komentara. Postavite prvi komentar!

Ostavi komentar