Piše: Tomislav Marković

"Bog je ljubav i ko ostaje u ljubavi u Bogu ostaje, i Bog ostaje u njemu", kaže apostol Jovan Bogoslov, Hristov ljubljeni učenik, u Prvoj sabornoj poslanici. I još: "A ko ne voli, nije poznao Boga, jer Bog je ljubav". Hrišćanstvo je, pre svega, religija ljubavi, i to najveće koja se uopšte može zamisliti. Prema crkvenom učenju, Bog je stvorio svet slobodno, iz ljubavi – što bi bio hrišćanski odgovor na čuveno filozofsko pitanje "zašto postoji nešto, a ne ništa", prenosi Al Jazeera Balkans.

I ne samo to, već se Bog iz ljubavi prema svojoj tvorevini ovaplotio i postao čovek, uzevši na sebe ljudsku prirodu kako bi je iskupio. Hrist je otelovljeni Bog koji je bio gonjen, mučen i zlostavljan. Na kraju se dogodilo nešto što potpuno prevazilazi mogućnost ljudskog razumevanja: besmrtni Bog je umro na krstu, da bi trećeg dana vaskrsao. I sve to zarad spasenja grešnog čovečanstva i čitavog palog sveta. Kao što piše Jovan Bogoslov u Jevanđelju: "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život".

Imajte mir sa svim ljudima

Otuda i Hristova zapovest čoveku: "Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe". Ljubav prema bližnjem neminovno dovodi do mira među ljudima. I o miru je Hrist često govorio, apostolima je poručivao "Mir imajte među sobom", a u Besedi na gori izričito kaže: "Blaženi su mirotvorci, jer će se oni sinovima Božijim nazvati". "Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam" – tako glasi Hristovo zaveštanje učenicima. Zato apostol Pavle u Poslanici Rimljanima poručuje: "Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima".

Naravno, nije lako grešnom čoveku da se drži Božjih zapovesti i da živi u skladu s maksimalističkim jevanđeoskim zahtevima, ali teško da ima nečeg smislenijeg u ovoj dolini plača i zla nego nastojanje da se živi u ljubavi i miru s drugim ljudima. Kao što kaže ruski religijski filozof Nikolaj Berđajev u eseju karakterističnog naslova O savršenstvu hrišćanstva i nesavršenosti hrišćana: "U životu je beskrajno teško u svemu ispunjavati religiju ljubavi, ali u tome i jeste, od početka do kraja, suština religije ljubavi i ona nije zbog toga manje uzvišena ili istinita".

Suvišno je reći da patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Irinej sve navedeno drži u malom prstu, budući da se nalazi na čelu jedne velike hrišćanske zajednice i da je naslednik Hristovih apostola. Zato je patrijarh iskoristio Božić, najradosniji hrišćanski praznik, da diljem regiona pošalje poruke ljubavi, mira, tolerancije i zajedništva. Uoči Božića oglasio se iz Banjaluke: "Ne postoje granice za Srbiju i Republiku Srpsku, one i ne smeju i ne treba da postoje jer je reč o jednom narodu, koji govori jedan jezik i sve što ima od vrednosti, to mu je zajedničko".

Republika Srpska, patrijarhova država

Izgleda da je patrijarh Irinej malo doradio hrišćansku poruku ljubavi, u duhu narodne izreke koja kaže da ljubav ne zna za granice, pa je rešio da izbriše granicu na Drini koja više od sto godina predstavlja trn u oku vernicima velikosrpskog nacionalizma. Slične poruke slalo je i jedno svetovno lice, zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije Predrag Marković, pre jedno godinu i po dana, takođe iz Banjaluke. Patrijarhov istomišljenik je tada poručivao:

"Tu ima neka granica, koja je privremena. Predsednik Srpske Milorad Dodik sa svima nama će se potruditi da je izbrišemo". Lepo je videti da je patrijarh SPC ponovo na istom zadatku sa Miloševićevim socijalistima, baš kao u zlatno doba ratova, ubijanja i masovnih progona nesrba, zarad proširenja teritorije, a pod crkvenim blagoslovom.

Nije se patrijarh tu zaustavio u širenju ljubavi prema komšijskoj državi i narodima koji u njoj žive, već je po svom starom običaju došao na proslavu neustavnog Dana Republike Srpske, pokazujući još jednom nepoštovanje prema pravnom poretku Bosne i Hercegovine.

Tom svečarskom prilikom patrijarh je pojasnio svoju misao o granicama i pretenzijama na teritoriju susedne države. "Republika Srpska je srpska država, a u našim srcima kuca ljubav prema srpstvu i svetome Savi", bubnuo je patrijarh Irinej i ostao živ.

Možda patrijarh nije znao gde se nalazi, jer mu orijentacija u prostoru, pogotovo političkom, baš i nije jača strana, ali to je malo verovatno. Patrijarhu ovo nije prvi put da manji bh. entitet proglašava za državu, to je već postao standardni deo njegovog repertoara u raspirivanju ljubavi. Ranije je imao običaj da govori o Republici Srpskoj kao o "najmlađoj srpskoj državi", pa se te huškačke floskule drži kao pijan plota. Bilo bi zanimljivo videti da reis Islamske zajednice u BiH dođe u Novi Pazar, pa da kaže kako je Sandžak bošnjačka država. Da li bi za patrijarha to bila regularna i normalna izjava jednog predstavnika verske zajednice?

Kompletan tekst pročitaje OVDJE.