ANALIZE: Cijena Kosova ponovo ulazi u opticaj

ANALIZE: Cijena Kosova ponovo ulazi u opticaj

Piše: Božidar Andrejić

Uobičajena učmalost letnje javnosti u Srbiji godinama se već ne leči napisima o pojavi drekavaca po šumama, ikonama koje plaču (za Kosovom), stočnim mladuncima sa tri glave...

Za nova vremena takve „pojave“ su sitnica, pa se nadomeštaju vestima o stranim, uvek zapadnim, špijunima, teroristima, odredima neprijatelja Srbije koji samo što nisu upali u nju, o prisluškivanju, pretnjama najvišim i najvišem među njima funkcionerima i njihovim porodicama, naročito deci.

Diplomatija nižeg nivoa

Iako slična obema pošastima, ovoga puta u vrh top liste afera - ne računajući temu dijaloga opozicije i vlasti i bojkota izbora - ušla je i jedna koja, budući da je delom „kosovska“ ima veću političku težinu.

Reč je o prepucavanju veselog Ivice Dačića, minista spoljnog, ni manje ni više nego sa Amerikom povodom ideje da pozove tamošnju srpsku dijasporu da na predsedničkim izborima 2020. glasa za Donalda Trampa. U inat demokratama (i Kosovarima) koji su podržali činjenicu da je, kako on kaže da su oni rekli, nezavisnost Kosova ništa drugo do „legat Klintonovih“.

Paralelno sa ovim, i pomenutim naduvanim a nepostojećim pretnjama, međutim, pažljivim posmatračima nije promaklo iskrsavanje iz dva američka izvora ideje o mogućnosti rešenja kosovskog problema faktorom – novac. I čak nagovesti iznos sume.

Teško je poverovati da je Dačić ispovrteo (spinovao) ovu „drekavac-temu“ samo da bi „cena za Kosovo“  postala nevidljiva ili otišla u drugi plan. Ali, ne može da se prenebregne da je verbalni obračun vodio sa jednim od nosilaca te ideje, Majklom Karpenterom, direktorom "Pen Bajden centra", bivšim zvaničnikom Pentagona zaduženim za Balkan.

Još manje može da se zažmuri na komentar predsednika Aleksandra Vučića na delove izjave drugog „glasnika“, izvršnog potpredsednika američkog Atlantskog saveta Dejmona Vilsona. Što je još indikativnije, ni Dačić ni Vučić prvi u svojim svađalačkim replikama, a drugi u osvrtu na Dejmona „ponuđenu cenu“ nisu komentarisali. Ako se izuzme Vučićevo ponavljanje da Srbija sad na Kosovu nema (ima!?) – ništa.

Među suvislim javnim reakcijama na Dačićevu „ideju“, na čije detalje se ovde nećemo osvrtati, najtačnija se svodi na ocenu da se u tome može videti „jad srpske diplomatije“ budući da je nezamislivo da ministar polemiše „sa nivoom“ činovnika i analitičara strane zemlje. Ta bi ocena utoliko više važila za predsednika države.

"Naši stručnjaci"

Međutim, reagovanja na „cenovnu ponudu“ uglavnom nije bilo. Istini za volju, vrednost i cena „srpske kolevke“ latentno su u politpropagandi srpske politike i osećanjima javnosti. No one su poglavito u duhovnoj i ideološkoj sferi – adekvati za cenu su izdaja, prokletstvo, anatema... a i najrasprostranjenija floskula dovitljivog kozerskog pesnika ne zalazi u materijalnost, teritorijalnost ili imovinska ulaganja budući da se svodi na „najskuplju reč“.

Bilo je sporadičnih pokušaja da se poput cene za reč, lansiraju i neke sume u milijardama dolara koje bi bile dovoljne da se „kolevka“ potisne iz daljih potraživanja. Pa i priče o ulaganjima države Srbije u pokrajinu i njena preduzeća, kao i o udelima u njima, čini se da su izgubile vrednost u procesima prljavih balkanskih privatizacija. Vrednosti rudnog bogatstva pod tlom Kosova i mogućnost da ih koristi Srbija na rubu su naučne fantastike. U tome su samo najslikovitija scenografija podzemne jame i koridori rudnika Trepča koji zalaze u teritoriju „uže Srbije“.

Pa, kako onda, izrečene u samo nekoliko dana, izgledaju ponude američkih analitičara i činovnika na čiji nivo ne treba da se „spušta“ šef diplomatije (kamo sreće da je I. D. na višem nivou!) pošto iz toga ne proističe da ih ne treba ozbiljno sagledati. Njihova analitičnost teško se može svesti na lupetanja kakvim „naši stručnjaci“ danima zasipaju tabloide i tv-tabloide sa nacionalnim frekvencijama.

Kompletan tekst pročitajte OVDJE

Komentari (0)

Još uvijek nema komentara. Postavite prvi komentar!

Ostavi komentar