Intervju |Svetislav Basara: Srpska istorija - izmišljotine i mitovi

Intervju |Svetislav Basara: Srpska istorija - izmišljotine i mitovi

Piše: Jasmin Agić

Zbog svoje otvorenosti i kritičke oštrine Svetislav Basara danas slovi za najuspješnijeg i najagilnijeg srpskog pisca, a njegove knjige, u pravilu, izazivaju reakcije među čitalačkim auditorijem.

Mnogi cijene hrabrost s kojom se upušta u raskrinkavanje i kritiziranje srpske političke mitologije dok mu drugi zamjeraju preveliku upotrebu cinizma, satire i ironije, prenosi Al Jazeera Balkans.

Ali, svi priznaju da njegova književnost privlači pažnju i provocira društvene sporove i napose - nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Svetislav Basara takav je i u "živom" kontaktu, govori bez ustezanja i odgovara na sva postavljena pitanja. 

Atlas pseudomitologije knjiga je u kojoj je Basara kritikovao jezičku reformu Vuka Stefanovića Karadžića pokazujući na koji način je uvođenje fonetskog pisma učinilo srpsku kulturu siromašnijom i oskudnijom.

Svetislav Basara ovogodišnji je gost književnog festivala Bookstan koji se održava u Sarajevu.

  • U knjizi Atlas pseudomitologije pišete o pogubnom shvatanju historije i govorite o paradoksalnom „ozakonjenju“ alternativne historije i mitologije?

To je komplikovana priča. Problem je što je srpska istorija započeta s gomilom izmišljotina i čistih fikcija o zlatnoj mitološkoj prošlosti, o srednjovekovnom srpskom carstvu, koja je bila proizvod romantičarskih iluzija. Druga nikakva nije mogla ni biti napisana, jer je Vukova reforma učinila dokumentaciju od prije 400 ili 500 godina potpuno nečitkom i onda je sve krenulo od jedne fikcije u koju su upumpavani neki lažni mitovi. To je jedan psihički entitet koji lebdi u Srbiji od početka 19. veka do danas.

Koliko dva velika mita srpske kulture, onaj o Kosovu i Dušanovom carstvu, oblikuju današnju društvenu stvarnost srpske kulture?

Mit je nešto što dopire pre istorijskog pamćenja, a kosovska bitka ne može biti mit jer je realan istorijski događaj. Ona jeste naknadno mitologizirana i to početkom 19. veka, ona je trajala u sećanju ali ta nadogradnja i zaveti koji nisu davani i za koje nema dokaza to je sve dograđeno u 19 veku. I ne samo to jer se smatra da je to izgubljena bitka a pre će biti da je bila nerešena. Ali, eto pošto je izgubljena taj mit je nekako uvek pozivao na osvetu na osnovu te bitke i smisao tog mita je da se osveti jedna bitka vođenja 400 godina pre nego što je pseudomit ušao u opticaj. Znači vlada konfuzija od početka do kraja.

Kako gledate na ličnost Dobrice Ćosića i njegovu ulogu u širenju te mitologije?

Smanjila mu se uloga. On je mnogo svojim delovanjem dograđivao svoj mit. Naprosto, on je gotovo poluzaboravljen. Nije da je apsolutno zaboravljen, ali čim je nestao iz fizičkog života naprosto nema taj mit koji je stvarao o svojoj veličini više svoju materiju tako da je Ćosić jedan od nekolicine avatara. U svakom vremenu ima neki Dobrica Ćosić. On je bio čovek agilan i spretan i tako je pravio od svojih fikcija po meni lošu stvarnost.

Komentari (0)

Još uvijek nema komentara. Postavite prvi komentar!

Ostavi komentar