Prof. dr. Sadik Bahtić: Kakva je uloga kapitala u funkciji ekonomskog razvoja?

Piše: Prof. Dr. Sadik Bahtić

Uloga kapitala kao faktora u ekonomskom razvoju je ključna i nezamjenljiva. Finansirati razvoj u osnovi znači obezbjediti finansijska sredstva potrebna za finansiranje investicija kao dugoročnih plasmana, odnosno ulaganja.

Slobodno možemo kazati da je kapital ključni faktor u ekonomskom razvoju svake države, svakog društva. U današnje vrijeme evropskih tranzicija bitno je da se udio države u razvoju ekonomije podigne na najviši mogući nivo.

Cilj države je da svojim ekonomskim, socijalnim i drugim funkcijama eliminiše ili bar ublaži nedostatke i nesavršenosti tržišnog mehanizma (sprječavanjem monopolskih ponašanja, neutralisnjem eksternih efekata, obezbjeđivanjem javnih dobara i dr. ) pri čemu i sama često pravi brojne promašaje i donosi neracionalne odluke i neefikasna rješenja.

sadik-bahtic2-620x412.jpg - Prof. dr. Sadik Bahtić: Kakva je uloga kapitala u funkciji ekonomskog razvoja?

Prof. dr. Sadik Bahtić

Monetarno kreditni i fiskalni mehanizmi su vrlo značajni faktori obnove i privrednog razvoja zemlje. Unutar ovih faktora snažan finansijski sektor je važan preduslov da bi se podigao nivo domaćih investicija i mobilizirala veća domaća štednja.

U uslovima kada vanjska pomoć drastično opada, neophodno je da se poveća nivo domaće štednje i investicija. Dakle, u centru svih ekonomskih kretanja se nalazi finansijski sektor koji mora biti stabilan i otporan da bi pružio finansijske usluge ostatku ekonomije.

Fizički kapital predstavlja količinu novca koja je uložena u neki oblik imovine – kapitalna dobra (opreme, mašine, zgrade..) s ciljem da se tom imovinom obavlja neka ekonomska aktivnost i proizvode dobra i usluge. Drugo shvatanje kapitala je sadržano u pojmu finansijski kapital koji ima oblik novca i vrijednosnih papira.

Za ekonomski razvoj od posebnog značaja su osnovni proizvodni fondovi (fiksni fondovi) kao što su mehanička sredstva za rad, proizvodni objekti, putevi i komunikacije itd.

Značajnu ulogu u razvoju imaju i fiksni fondovi neproizvodnog karaktera (stambene zgrade, škole, bolnice) i fondovi koji ulaze u javna dobra (ceste, plovni kanali, pristaništa). Od veličine i kvaliteta ovih različitih fondova zavisi mogućnost i veličina angažovanja ostalih faktora proizvodnje, čime je određena i dinamika i struktura ekonomskog razvoja. Materijalni osnov za uvećavanje tih fondova čini mogućnost zajednice za stvaranje potrebne količine akumulacije.

Akumulacija

Akumulacija predstavlja dio novostvorene vrijednosti, nacionalnog dohotka, kojim se obezbjeđuje stalno proširivanje materijalne osnove proizvodnje.

Akumulacija je odložena potrošnja.

Akumulacija je ulaganje u blagostanje.

Akumulacija je ulaganje u budućnost.

Dakle, povećanje akumulacije osigurava brži razvoj, veću proizvodnju, s jedne strane i dalje pretpostavke za povoljan ekonomski razvoj neke zajednice. U savremenim uslovima akumulacija se tretira kao faktor koji direktno, neposredno, određuje dinamiku ekonomskog razvoja. Strateški značaj koji akumulacija ima može se iskazati kao složena (proširena) reprodukcija, koja predstavlja normalan oblik reprodukcije u kojem svako društvo od dijela proizvodnog rezultata stvara akumulaciju kako bi podmirili buduće proizvodne i druge potrebe.

Obim akumulacije zavisi od dva faktora:

1. Dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti određene zajednice i

2. Proporcije pri raspodjeli novostvorene vrijednosti nacionalnog dohotka na fond akumulacije i fond potrošnje.

Pretvaranje novčane akumulacije u realnu akumulaciju (faktore procesa proizvodnje) u cilju nastavka proizvodnje je proces investiranja. Investicije su oblik u kojem se akumulacija upotrebljava za potrebe reprodukcije.

(Autor je univerzitetski profesor iz Sarajeva)

Komentari (0)

Još uvijek nema komentara. Postavite prvi komentar!

Ostavi komentar