Piše: Tomislav Marković

Ove godine navršava se tačno dve decenije od prerane smrti Vladimira Srebrova, pesnika, intelektualca, bibliotekara, političara... čoveka koji je u najtežim vremenima smogao snage da ustane protiv zla. Čoveka koji je platio visoku cenu zalaganja za jedinstvenu Bosnu i miran suživot svih naroda koji u njoj žive. Srebrov je rođen 1954. godine u Požarevcu, pod imenom Milan Nikolić, prenosi Al Jazeera Balkans.

Pošto je njegov otac bio oficir tadašnje Jugoslovenske narodne armije, porodica se često selila, pa je Srebrov osnovnu i srednju školu završio u Travniku i Banjaluci, a Filozofski fakultet u Sarajevu. Tokom postdiplomskih studija u tadašnjem Sovjetskom savezu, oduševljava se idejama panslavizma i menja ime u Vladimir Srebrov. U početku je to bio samo književni pseudonim, ali je vremenom prerastao u zvanično ime i prezime.

Kada je počeo raspad Jugoslavije, Srebrov je stajao na nacionalističkim pozicijama, o čemu svedoči i naslov jednog njegovog intervjua iz tog doba, objavljenog u omladinskom listu Naši dani – "Ugrožen sam i kao Srbin, i kao čovek". Tome u prilog govori i činjenica da je Srebrov 1990. godine bio jedan od osnivača Srpske demokratske stranke i vođa njenog militantnog krila pod imenom "Mlada Bosna", koje je trebalo da bude, prema njegovim rečima, "željezna pesnica stranke".

Srebrov je slovio i za kandidata za predsednika stranke. Međutim, Vojislav Maksimović, Nikola Koljević i Milorad Ekmečić vršili su pritisak na Srebrova da odustane i prepusti lidersko mesto Radovanu Karadžiću. Njihov argument je bio neumoljiv: Karadžić je veliki Srbin iz četničke porodice i ima podršku Dobrice Ćosića, što je tih olovnih godina bilo presudno. Neposredno pre osnivačke skupštine, Karadžić je prišao Srebrovu i preporučio mu da se povuče, jer će on biti predsednik. Na pitanje Srebrova: "Ko te je izabrao za predsednika?", Karadžić odgovara: "[Slobodan] Milošević", a Jovan Rašković dodaje da je takav dogovor napravljen u Beogradu.

Zločinačke nakane Plana 'Ram'

Mnogo kasnije, nakon ratova, etničkog čišćenja i genocida, Dobrica Ćosić se u svojim memoarima hvalio da je on odlučivao ko će voditi srpske stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. I Rašković i Karadžić bili su odani Ćosićevi kadrovi. Ko zna šta bi bilo da je Srebrov došao na čelo stranke, pogotovo ako imamo u vidu potonji razvoj njegovih političkih stavova. U njegovoj duši dogodio se strašan prelom, on doživljava metanoju, kod njega dolazi do potpunog preokreta i promene ubeđenja. Taj bolni proces započeo je onog trenutka kad je saznao kakav krvavi scenario srpska intelektualna i politička elita sprema Bosni i Bošnjacima. U jednom intervjuu iz oktobra 1995. godine sam Srebrov je o tome iscrpno govorio:

Ja sam bio pod ogromnim pritiskom da prihvatim plan, za koji sam naknadno saznao da je bio utvrđen ne u 1990-im, nego tokom 1980-ih. Bio je to famozni Plan "Ram", kojim se ciljalo na ekonomsko razaranje Bosne i potpuno istrebljenje bosanskih Muslimana. Bio sam strašno šokiran. Ne preuveličavam ako kažem da sam osećao strašnu bol kada sam za to čuo od ljudi koji su bili moji prijatelji skoro 20 godina.

Plan je tokom 1980-ih utvrdio Generalštab onoga što je tada bila Jugoslavenska narodna armija. Njime je predviđena podela Bosne u dvije interesna sfere i stvaranje "velike Srbije" i "velike Hrvatske". Muslimani imaju biti podvrgnuti konačnom rešenju: više od 50 odsto ih ima biti ubijeno, manji dio će konvertirati u pravoslavnu vjeru, a još manjem delu, oni sa novcem, naravno, biće dozvoljen odlazak u Tursku, putem "turskog koridora". Cilj je bio potpuno čišćenje Bosne i Hercegovine od Muslimana i podela zemlje tokom reke Vrbas. Samo ime Bosna ima da nestane. To je bio cilj iza stvaranja Republike Srpske.

Reinkarnacija dubokog zla

Suočen sa krvoločnim planovima svojih dojučerašnjih prijatelja, Srebrov od tog trenutka zauzima građansku poziciju i zalaže se za jedinstvenu Bosnu. Zagovara izlazak na referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine i govori: "Prisustvujem ovom časnom skupu kao Srbin, da bih podvukao nešto – da na ovaj referendum će izići onaj deo Srba, onaj deo srpskih intelektualaca koji Bosnu i Hercegovinu smatraju svojom domovinom i svojim zavičajem."

Mesec dana kasnije prisustvuje Kongresu srpskih intelektualaca Bosne i Hercegovine, na kojem cvet nacionalističke inteligencije pruža podršku svesrpskom ujedinjenju putem rata, od Rajka Petrova Noga, preko Milorada Ekmečića i Radovana Karadžića, pa do Ljubomira Tadića. Tu je i neizbežni otac militantne nacije Dobrica Ćosić, koji iz Beograda šalje pismo podrške svojim prekodrinskim kadrovima. Jedini se ovom zazivanju zla suprotstavio Srebrov, zbog čega je bio i izbačen sa Kongresa. Srebrov je u svom govoru prozreo namere srpske intelektualne elite, demaskirao je njihovu navodnu brigu za srpski narod, napao je i sveštenstvo, koje pruža podršku budućim ubicama, i uporedio ono što čine Karadžić i kompanija sa fašističkom praksom. Vredi navesti nekoliko ključnih delova iz Srebrovljevog govora:

Ovaj skup organizatori su mogli nazvati proširenim sastankom neokomunista i njima odanoga dela pravoslavnog sveštenstva, ratnih profitera i mafijaša, intelektualno srozanih akademika, ljudi željnih vlasti i par mladih nazovi intelektualaca, koji od obrazovanja poseduju "pet minuta škole i veliki odmor". Stoga me više čudi prisustvo ovome sastanku predstavnika Srpske pravoslavne crkve. Da li to pravoslavni vrhovi podržavaju reinkarnaciju dubokoga zla u našem biću, zla već viđenoga u Hrvatskoj, u gradu Vukovaru i drugde? Da li oni žele videti novi Vukovar, sublimiran kroz zapaljenu i popaljenu Bosnu i Hercegovinu? Sem sveštenstva, čudi me ovde aktivno prisustvo i nekih profesora sa Filozofskog fakulteta [u Sarajevu], na kome zajedno s njima radim. Oni bi bar trebali znati da su ovakve vrste "kongresa" sa nacionalno-političkim međama organizovane između 1932. i 1940. godine u fašističkoj Italiji i nacističkoj Nemačkoj.

Sarajlije su po naciji - branioci

Ostavite Srbe iz Bosne i Hercegovine svi vi koji želite "veliku Srbiju" na ovim prostorima, koji želite nekakvu "srpsku državu Bosnu i Hercegovinu". Odlazite odavde! Vi ovde nemate šta da tražite, tim više što od neukoga srpskog naroda pravite budalu, pravite genocidan i etnocidan narod, suprotstavljate ga njegovim komšijama, rođacima. Jer, ovdašnji srpski narod, a tu mislim na njegov razumni deo, ne na nacionalističke provokatore, ludake i krvi žedne kliničke slučajeve, željan je prvenstveno hleba, koga ste mu vi oteli i stavili na svoje bankovne račune kao nekakvi "stranački prvoborci". Stidite se toga!

Upozorenje Vladimira Srebrova bilo je glas vapijućeg u pustinji, nije bilo nikog da čuje njegov vapaj, srpski politički, vojni i intelektualni komandanti već su sve bili pripremili za klanje i komadanje Bosne. Ubrzo su svoje zlikovačke naume počeli da sprovode u delo. Drugog maja, nakon što je JNA pokušala da zauzme centar Sarajeva i ključne državne institucije, Srebrov se javlja u Dnevnik TV Sarajevo, držeći inspirativan govor:

"Poručujem građanima Sarajeva da više nisu Srbi, Hrvati, Muslimani! Oni su po naciji - branioci! Nas napadaju, žele da nas unište, da nam oduzmu naš grad! To su zločinci! Oni nemaju motiva nijednog, osim da nas opljačkaju! Ovaj trenutak je preokret u istoriji Bosne i Hercegovine, preokret nje kao mlade i nezavisne države. Ovim činom su agresori, a to je JNA, bivša JNA, ekstremno krilo SDS-a, članovi četničkog pokreta i Srpska radikalna stranka, oni su, dakle, ovim činom, ovdje u Sarajevu, sebi iskopali grob! Oni su ovim činom dokazali da su ništarije, da su niko i ništa! Građani Sarajeva, zbijte redove i oborite ove hulje koje su napale grad! Na čelu ovih ljudi koji napadaju nalaze se ratni zločinci, koji će izaći na optuženičku klupu."

Kompletan tekst pročitajte OVDJE.