Istini za volju, nije ta radna večera bez značaja. Ali, daleko od toga da će u Berlinu naprasno doći do dogovora između Srbije i Kosova. Niti će tada biti osigurano da EU ne odustane od svog obećanja da u junu ove godine počne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. A zasigurno neće doći ni do pronalaženja načina kako pomiriti suprotstavljene strane unutar Bosne i Hercegovine.

Sastanak, na kojem će verovatno biti poslužene Nemcima omiljene špargle, uz čaše penušavog rizlinga iz vinograda nadomak obale Rajne, zapravo predstavljaće priliku za Angelu Merkel da, pojačana Emmanuelom Macronom, pošalje nekoliko signala. Jedan balkanskim liderima, drugi Sjedinjenim Američkim Državama i ostalim zainteresovanim silama, poput Kine i Rusije, a treći funkcionerima odlazeće evropske administracije u Briselu.

Simbolična podrška

Iako na ovoj večeri Macron sigurno neće odavati utisak da je tu tek da simbolično podrži kancelarku, njegovo prisustvo će značiti upravo to. Razmimoilaženja između Pariza i Berlina su sve vidljivija, a jedan od poslednjih dokaza za to je Macronova izjava da su "razlike u unutar evrozone bile od ogromne koristi za Nemačku" te da Nemci "rade protiv socijalnog projekta koji on podržava".

Osim toga, Macron i Nathalie Loiseau, doskorašnja francuska ministarka za Evropu, a sada prva na listi njegove stranke na evropskim izborima, u više navrata su veoma otvoreno saopštili da se zasad protive daljem širenju EU-a. Osim toga, za razliku od Berlina, Pariz nema tako jasno i čvrsto definisan stav po pitanju eventualnog dogovora Srbije i Kosova o menjanju granica. Moglo bi se čak reći da, ako se izuzme pitanje francuskih investicija u regionu, za Pariz Balkan nije uopšte u fokusu.

Nije ni u Nemačkoj Balkan u fokusu. Ali, kancelarka Merkel – počev od 2011. godine, kada su napadnuti nemački vojnici KFOR-a na severu Kosova, preko njenog insistiranja na uspostavljanju briselskog dijaloga Srbije i Kosova, do odbijanja predloga dela svog demohrišćanskog bloka da Balkan bude svojevrsni parking za izbeglice – nastoji da iskaže da je maksimalna stabilnost na Balkanu prevashodni nemački interes. I da, stabilnost po svaku cenu. Tako Nemci sagledavaju Balkan, jer misle da bi se bilo kakva balkanska nestabilnost odmah prelila na EU, koja i onako ima previše unutrašnjih i spoljašnjih problema za rešavanje.

Razvoj događaja

U skladu sa tim interesima, kancelarka je i insistirala na održavanju ovog sastanka, jer pojedine stvari ne idu baš onako kako bi Nemci želeli. Ponajviše se to tiče dijaloga Srbije i Kosova, u kojem je sredinom prošle godine iskočilo pitanje razmene teritorija, korekcija granica, demarkacije ili koji god su zagovornici ove ideje eufemizam koristili. Nemci su ostali zatečeni kada su shvatili da je očigledno u dijalogu razmatranje ove ideje podržala i visoka predstavnica EU-a Federica Mogherini, a potom je usledio i pozitivan signal Johna Boltona, novog savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trumpa, kao i evropskg komesara za proširenje Johannesa Hahna.

Kao da se najednom sve izmaklo iz nemačkih ruku. Kao da je bilo uzalud što su sa Britancima krajem 2013. godine toliko se svesrdno trudili da pregovarački okvir EU-a za pregovore o pristupanju Srbije Uniji bude takav da Beograd pred ulazak u EU praktično bude prinuđen da prizna Kosovo, iako se to nigde ne pominje.

Zbog toga će ova radna večera predstavljati jedan od poslednjih, ako ne i poslednji, pokušaj Angele Merkel da stvari vrati na put koji odgovara Nemcima. Zbog toga će se domaćica potruditi da večera u Kancelarijatu bude svojevrstan parastos za ideju razmene teritorija. Balkanskim liderima biće poručeno da Berlin neće prihvatiti promene granica i da smatra da će to samo imati negativan domino efekat na ceo region.

Iako su analitičari i mediji u Srbiji često nastojali da tvrde da kancelarka Merkel nije tako tvrdog negativnog stava po pitanju menjanja granica, realnost je sasvim drugačija. I to je, reklo bi se, najotvorenije izrekao njen dugogodišnji spoljnopolitički savetnik, a sada nemački ambasador pri Ujedinjenim nacijama Christoph Heusgen. U debati o Kosovu, koja se vodila na sednici Saveta bezbednosti UN-a pre dva i po meseca, Heusgen je, bez diplomatskog uvijanja, saopštio šta Berlin očekuje od Beograda, otvoreno kritikujući to što šef diplomatije Srbije Ivica Dačić radi na tome da što više zemalja povuče svoje priznanje nezavisnosti Kosova.

Kompletan tekst možete pročitati OVDJE.