Tončić: Zločine u BiH počinili su vojska i policija Srbije

Tončić: Zločine u BiH počinili su vojska i policija Srbije

Piše: Jasmin Agić

Konačna presuda Radovanu Karadžiću u srbijanskoj javnosti neće proizvesti dugo očekivanu katarzu, a način na koji srbijansko društvo šuti na činjenicu da je ratni vođa bosanskih Srba osuđen na doživotni zatvor govori kako je poricanje zločina "normalno" stanje, prenosi Al Jazeera Balkans.

Srbija se ne želi suočiti i s mnogim drugim "istinama o ratu", a o agresiji koju je počinila na Bosnu i Hercegovinu uopće se ne govori i ta je riječ, baš kao i termin genocid, "zabranjena za pominjanje" u srbijanskom društvu, kaže novinar i publicist Bojan Tončić.

"A zločini su bili državni posao, počinile su ih oružane snage Srbije, vojska i policija", decidan je Tončić kad govori o ulozi Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini i baš je zbog takvih stavova desetljećima na meti nacionalističkih krugova.

Tončić je komentator i kolumnist magazina XXZ i saradnik brojnih medija u regiji. Glavne teme njegovih napisa jesu ratni zločini i suočenje s prošlošću.

Dobitnik je nagrade "Dušan Bogavac", koja se dodjeljuje za novinarsku etiku i hrabrost.

Presuda Radovanu Karadžiću preinačena je u doživotnu kaznu zatvora. Kako komentirate tu odluku? Je li pravda zadovoljena kad se uzme u obzir razmjer zločina za koje se Karadžić teretio?

Reč je o najtežoj kazni koja se može izreći i možemo samo da žalimo za tim što su na slobodi zlikovci koji su prepušteni prijateljskim domaćim pravosuđima. Neke od njih teško, rekao bih: neoborivo, optužuju svedočenja u procesu vođenom protiv Karadžića. Ako je svrha kažnjavanja satisfakcija žrtava, neka one govore o njoj. Ona druga, pokušaj da se iz tog zlikovca izvuče čovek – osuđena je na propast.

Radovan Karadžić osuđen je za genocid u Srebrenici, a za ostalih sedam općina faktički je "amnestiran". Koliko takvo postavljanje presuda zanemaruje činjenicu da je agresija na Bosnu i Hercegovinu počinjena na cijeloj njenoj teritoriji?

U senci maksimalne kazne ostali su toponimi zločina i monstruoznosti počinjenih u sedam opština izuzetih još u prvostepenoj presudi. Tu su logori u kojima je neljudskost imala zastrašujue razmere, ali i uticaj na stvaranje nepodnošljvih uslova za život. Tu se može govoriti o genocidu, ja mislim da jeste.

U Srbiji o agresiji na Bosnu i Hercegovinu niko ne govori, ta je reč, baš kao i "genocid", neformalno zabranjena, toleriše se ruganje žrtvama i negiranje bilo kakvog zločina koji su počinili Srbi. A zločini su bili državni posao, počinile su ih oružane snage Srbije, vojska i policija. Ključna je činjenica da u Bosni i Hercegovini nije bilo paravojnih formacija jer je sve jedinice, kako god sebe nazivale (recimo, "Osvetnici" Milana Lukića), opremala država, dajući im za učešće u ratu mogućnost da nekažnjeno ubijaju i pljačkaju.

Među tih sedam općina jesu i one u Bosanskoj krajini. Na koji će se način sada gledati na, recimo, sistem koncentracijskih logora (Manjača, Omarska, Keraterm...) ili na masovna ubistva u Prijedoru i Sanskom Mostu?

Gledaće se uz cinično, podmuklo pitanje "Šta je to?" U Srbiji ima ljudi koji znaju za logore, ima nevladinih organizacija koje obilaze te toponime zločina, ali većinsko je raspoloženje negiranje i neverica, odnosno potpuna nezainteresovanost. Slično je kao i 1992, kada je Beogradski krug ukazivao na patnje i stradanja u Sarajevu.

Koliko će nakon svega, nakon okončanja suđenja u Hagu, postojati svijest da je rat u Bosni i Hercegovini zapravo vođen i planiran iz Beograda i hoće li svi ti ljudi Miloševićevog režima biti abolirani odgovornosti za počinjena zlodjela?

Nažalost, kasno je sada postavljati to pitanje budući da su zlikovci definitivno heroji, u državnim i privatnim medijima, prema tretmanu koji uživaju u društvu, ali i u udžbenicima. Ne vidim naznaku promena odnosa prema ratnim zločinima i zločincima – evo, danas je profašistički Vladin dnevnik Večernje novosti objavio tupave aforizme Radovana Karadžića. Ljudi iz Miloševićevog režima, učesnici u zločinima, uglavnom su napredovali, mnogi su i sada u vlasti, neki su zlikovci i dalje ugledni oficiri vojske i policije, neki su razvili uspešne poslove sa državom. Ispostavlja se da je ratni zločinac iza rešetaka gotovo incident.

Kompletan intervju pročitajte OVDJE.

Komentari (0)

Još uvijek nema komentara. Postavite prvi komentar!

Ostavi komentar