Bosanski duh osvaja Eruopu. Svemu uprkos! 

"Knjiga o Uni" ili "Le Livre de l’Una", francuski prevod djela našeg Faruka Šehića koji je za izdavačku kuću "Agullo Editions" uradio Olivier Lannuzel, dobio je nagradu za prevod Nacionalnog instituta Francuske za jezike i civilizacije Istoka (Prix de la traduction de l’Inalco/vo-vf 2025).

"Sve pohvale za Oliviera koji je Knjigu o Uni prevodio strpljivo, dugo vremena, i koja je prevedena čekala godinama, dok se nije javio pravi izdavač. U konkurenciji su (pored moje) bile knjige prevedene s mađarskog, finskog, arapskog i rumunskog na francuski", naveo je Šehić na svom blogu.

U konkurenciji su, također, bile i knjige prevedene s mađarskog, finskog, arapskog i rumunskog na francuski:

Cette corde qui m’attache a la terre de Lorina Bălteanu, traduit du roumain par Marily le Nir (éditions des Syrtes)

A contre jour de Pirkko Saisio, traduit du finnois par Sébastien Cagnoli (Robert Laffont)

Au soir d’Alexandrie d’Alaa El Aswany, traduit de l’arabe par Gilles Gauthier (Actes Sud)

Petits travaux pour un palais de László Krasznahorkai, traduit du hongrois par Joëlle Dufeuilly (Cambourakis).

Knjiga o Uni uzdiže Unu do božanstva pred kojim će se klanjati i oni koji ni prst u nju nisu umočili. Bez kompleksa i straha autor se u romanu nosi sa svojim opsesijama, a prva i osnovna je rijeka Una. Ona ga inspiriše da se poribi i zanavijek smiješa s njom, olakšan od ljudskosti i iskustva što uz to ide. Druga opsesija Šehićeva je rat i on u njemu.

Treća je grad što se prazni i puni, zavisno od snaga na terenu. Šehić je bez žaljenja u svoj roman utkao materijal za nekoliko zbirki poezije i ludo se unio u to. Neki pisci mrze da se ponavljaju pred publikom i ubiru sigurne poene s horizonta čitalačkog očekivanja. Takav je i Šehić. Pred nama je nešto novo, neobično i hrabro napisano: i realno i snoviđajno, i lirsko i naturalno, i doživljeno i odsanjano, u muškom, ženskom i srednjem rodu… Knjiga o Uni, dugo pisana i iščekivana, će vas zasigurno opčiniti.

Bosna, prkosna od sna...