Naslovnice glavnih srbijanskih dnevnih novina u posljednjih mjesec dana obilovale su proruskom propagandom.O Ukrajini se izvještavalo kao gubitničkoj u ratu, žrtve su potpuno ignorisane, a Ukrajinci su predstavljani kao neonacisti.

Donosimo analizu nekih provladinih dnevnih listova koji imaju značajan uticaj na formiranje javnog mnjenja ili pak direktno vrše utecaj na građane u Srbiji. Također, analizirani su i neki nedeljnici u periodu od 25. februara do 14. marta, ove godine.

Izabela Kisić (Atlanska inicijativa)

Dolaskom Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u medijskom prostoru Srbije  napravljen je zaokret prema Rusiji koji promoviše njen globalni značaj, ali i značaj za balkanski region. Reč je o narativimakoji opravdavaju imperijalne ambicije kako Rusije tako i Srbije. „Ruski svet“ i „Srpski svet“ su dva po metodologiji slična iredentistička projekta. Prvi je orijentisan na povratak Rusije kao globalne sile, a drugi na ujedinjenje srpskih teritorija.  

Najveći deo medijske scene,[1] posebno one provladine, plasira teze o istorijskoj, kulturnoj i religijskoj bliskosti srpskog i ruskog naroda. Rusija se promoviše kao  zaštitnica srpskih interesa, pre svega u Savetu bezbednosti UN, zatim kao vodeća  vojna, nuklearna i energetska sila. Istovremeno, piše se o EU i NATO-u kao projektima kojima se bliži kraj. U aktuelnoj situaciji dominira teza o ugroženosti „ruskog naroda“ u Ukrajini, ali i teza o potrebi „zaštite srpskog naroda“ u regionu jer je izložen diskriminaciji. Pridobijanje podrške za realizaciju „Srpskog sveta“ prati i govor mržnje i demonizacija svih susednih naroda, uz istovremeno spinovanje negativnog imidža Evropske unije i posebno NATO-a.

Imajući to u vidu, bilo je očekivano da će dominantni mediji u Srbiji podržati prorusku verziju rata, oslanjajući se gotovo isključivo na ruske izvore. Proruska propaganda je već u prvim danima ruske invazije postigla efekte u Srbiji i uspela da navede najveći deo javnosti da prihvati stavove da je Rusija u pravu. Recimo,  dnevni list Danas donosi informaciju iz razgovora sa profesorima istorije da veliki broj srednjoškolaca o ovoj temi već ima izgrađen stav i mahom su na strani Rusije, te su mnogi od njih zabrinuti da bi sukob mogao da se proširi i na Srbiju.[2]

U izveštaju koji sledi analizirano je pet provladinih dnevnih listova koji imaju značajan uticaj na one koji formiraju javno mnjenje ili pak direktno na građane: Politika, Večernje novosti, tetabloide Informer i Srpski telegraf. Ostali dnevni listovi Alo, Objektiv i Kurir dele istu uređivačku politiku. Jedini nezavisni dnevni listovi su Danas i Nova u vlasništvu američkog United Media. Dnevni list Blic je jedini provladin štampani medij koji nije proruski, ali je oprezan u kritici zvanične pozicije „neutralnosti“. Od nedeljnika su analizirana dva broja Pečata, najznačajnijeg proruskog medija u Srbiji, čiji su saradnici antievropski intelektualni krugovi. Mediji su analizirani u periodu od 25. februara do 11. marta. U uzorak je unet i 14. mart.

Rat u Ukrajini  i medijska ofanziva protiv Srbije

Od početka ruske invazije na Ukrajinu provladini mediji malo pišu o regionu, pre svega o Bosni i Hercegovini. Dominirajući narativ je onaj o jakoj Rusiji i „Ruskom svetu“ ili sve češće „Tvrđavi Rusiji“ koji hrani očekivanja i nade za ostvarivanje „Srpskog sveta“. Razvijaju se teorije o hibridnom ratu protiv Srbije koji se vodi iz zapadnih centara i zemalja regiona. Srpski mediji „brane“ Srbiju od procena da bi mogla da iskoristi rat u Ukrajini da destabilizuje Balkan uz pomoć Rusije. Mediji sugerišu i optužuju susede da upravo oni destabilizuju region. Izrazito negativno se komentarišu inicijative za ubrzane evroatlantske integracije Bosne i Kosova, promoviše se negativan odnos prema „drugima“ i implicira protivljenje evroatlantskim integracijama suseda.

Politika u štampanom izdanju (1. mart) i online, ali i drugi mediji pišu da se protiv Srbije vodi hibridni rat „na talasu antisrbizma“ i da su „otkako je počela kriza u Ukrajini pojačane i propagandne odnosno hibridne aktivnosti protiv Srbije iz Prištine i regiona“.[3]

Posebno se optužuje Priština, koja predstavlja Srbiju kao produženu ruku Rusije, da  sa „bošnjačkim političkim faktorom“ pokušava da iskoristi rat u Ukrajini kako bi se preporučili za članstvo u NATO. Srpski telegraf (25. februar)  piše da će „svi politički takmaci Srbije na jugoistoku Evrope, a naročito na Balkanu, pokušati da zloupotrebe mučnu situaciju u Ukrajini da pokušaju Srbiju da predstave u neispravnom svetlu. To upravo gotovo sinhronizovano čine Priština, političko Sarajevo, Zagreb, pa i delovi crnogorskog establišmenta koji su protivnici Demokratskog fronta. Cilj je da spreče ekonomski napredak Srbije, njenu političku težinu, stabilnost i uticaj. Srbija, međutim, ni do sada nije reagovala na pritiske i provokacije, pa neće sada menjati mudru državnu politiku koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić“.

Pečat u tekstu „Udar protiv Moskve“ (11. mart) piše kao o „iznuđenoj vojnoj operaciji oružanih snaga Ruske federacije protiv natovsko nacističkog režima u Ukrajini“ koja je izazvala  „ne samo histeričnu reakciju kolektivnog Zapada, već je produbila krizu u duboko podeljenoj Bosni i Hercegovini“. Banjaluka nastoji da „smiri strasti i zadrži dejtonsku tvorevinu što dalje od opredeljivanja za strane u sukobu“. Pečat, a u tome nije usamljen, susednim zemljama pripisuje da žele da rat u Ukrajini iskoriste protiv Srbije, a za sopstveni ulazak u Evropsku uniju i NATO.  U tom kontekstu Pečat tumači i inicijativu bivših predstavnika za BiH Incka i Švarc-Šilinga da Bosna po hitnom postupku bude primljena u EU. Autor teksta piše da je upozorenje njih dvojice „da bi Vučić i Dodik mogli da iskoriste agresiju na Ukrajinu i isprovociraju agresiju ili novi rat u Bosni ili na Kosovu“ njihova „izmišljotina (…) izrečena u cilju realizovanja zacrtanih antisrpskih ciljeva“, te da „podseća na neistine koje je firer Trećeg rajha koristio kao opravdanje za zločinačke agresije u Drugom svetskom ratu“. Autor zaključuje da „u vremenima intenziviranja rata Zapada protiv ‘velikih’ i ‘malih’ Rusa, ovaj za sada samo hipotetički scenario (zeleno svetlo za prijem BiH u NATO) nažalost nije i nerealan“.  

Povodom zahteva da se BiH dodeli status kandidata za članstvo u EU Politika (6. mart) piše: „Iako analitičari i dobri poznavaoci prilika ovakve teze opisuju kao ‘marketing bošnjačkih lobista’, uglavnom sugerišu srpskim zvaničnicima na potrebu posebnog opreza u izjavama i postupcima, strahujući da bi Zapad mogao da iskali bes tamo gde za to ima resurse zbog frustracija usled nemoći u Avganistanu i Ukrajini.“ Politika prenosi izjavu stručnjaka za bezbednost Dževada Galijaševića, poznatog po svojim islamofobnim tezama: „Predstavnici Bošnjaka u institucijama u Sarajevu koriste krizu u Ukrajini da obnove hajku Zapada na Republiku Srpsku zbog njene neutralnosti u ovoj situaciji.“ On dodaje da će se „vojna operacija u Ukrajini brzo završiti“, ali će „ostati duboka politička kriza koju već koriste političari iz Sarajeva“.

Srpski telegraf (25. februar) piše da su „mediji u regionu, prema nalogu svojih vlada, pokrenuli  žestoku medijsku ofanzivu protiv Srbije, koju optužuju da želi da iskoristi ruski napad na Ukrajinu da bi, navodno, ostvarila svoje ciljeve: povratila Kosovo i pripojila Republiku Srpsku“. “Koordinisana akcija vodi se iz više pravaca, prvenstveno iz Prištine i Zagreba, pa su tako juče pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije prekopali sve alternativne puteve ka administrativnoj liniji sa Srbijom, tobož strahujući od upada naše vojske“, piše Telegraf.

Novosti (2. mart) zaključuju: „Od Vučića prave Putina da bi se ugurali u NATO: Iza horskih optužbi iz Prištine da su Beograd i predsednik Aleksandar Vučić ‘ratna pretnja za region’ kriju se opasni planovi kosovskih Albanaca i njihovih saveznika da se silom zauzme sever Kosova, a Srbija natera da se priključi sankcijama Rusiji.“

Među naslovima/podnaslovima i glosama su: „Nemcima se priviđa srpsko carstvo“ (Srpski telegraf, 26. februar); „Lažna država koristi krizu u Ukrajini: Šiptari hoće u NATO i stalnu bazu na KiM.“ „Vučić: Ovo nije nimalo naivna situacija, ovo je pokušaj da se naša država stavi pred svršen čin“ (Informer, 1. mart); „Pretnja po mir jedino Kurti. Priština se drznula da ‘opomene’ Beograd zbog neuvođenja sankcija Rusiji“ (Novosti, 7. mart); „Nove provokacije ekstremista iz Prištine, Šiptari lažu da će ih Srbija napasti“ (Informer, 7. mart); „Kurti, Vjosa i Viola pale fitilj koji može da uzdrma Balkan – Beograd upozorava da su težnje Prištine i njenih lobista da tzv. Kosovo uđe u NATO opasne.“ (Novosti, 2. mart); „BiH na silu bez RS uvela sankcije Rusiji; Dodik – ono što se desilo je strašna podvala muslimana u Sarajevu. Sarajevo bez saglasnosti Banjaluke uvelo sankcije Rusiji.“ (Informer, 2. mart).

Ekskluzivno: Autorski tekst ratnog zločinca Karadžića

Srpski mediji, posebno provladini, u kontinuitetu već duže vremena najavljuju propast Zapada, kao i novi svetski poredak u kojem će Kina i Rusija imati dominantno mesto. Ruska agresija na Ukrajinu je povod za recikliranje takvih teza.

Politika (14. mart) anticipira vraćanje Evrope „možda ne svojom voljom“ ustrojstvu i vrednostima iz vremena pre Prvog svetskog rata. „Doduše bez Austrougarskog carstva, ali sa obnovljenim uticajem turske imperije. I, naravno, bez britanske monarhije, koja sve ubrzanije tone u sopstvenu nemoć.“ „Vojna potčinjenost Americi u velikoj meri se ukorenila i u poslovima ekonomije. I to više nije zasnovano na ideološkim sličnostima. Ukoliko se ne prene, Evropi preti opasnost da u svemu potpadne pod uticaj zapadnog komšije. A jedna Amerika svetu je sasvim dovoljna“, piše Politika.

U Novostima (6. mart) pojavio se i „ekskluzivno“ tekst ratnog zločinca Radovana Karadžića „Čiji je ovo svet, šta pričaju vrapci?“ koji piše u zatvoru u Velikoj Britaniji: „Sadašnji hegemoni odlučno gaze putem prethodnih u trenutku njihovog silaska sa trona – vuku ceo svet u provaliju rata, nakon koga će organizovati ‘mirovni kongres’ i ustanoviti ‘novi svetski poredak’, a koji će trajati, u najboljem slučaju, tri do pet decenija. Zatim će sve biti opet isto.” Predlaže da mirovni kongres „novog početka sveta“ bude u Beogradu (…) taj grad „dobro zna, stradao je u svakom ratu, a još je neutralan“.

Brojni portali i mediji pišu o projektu „Ruska tvrđava“. Srpski telegraf (4. mart) na naslovnoj strani najavljuje da će „Ruska tvrđava“ „koju gradi Putin postati najveća sila na planeti“. „Vojna intervencija u Ukrajini je prvi korak ka stvaranju ruskog sveta o kojem je Putin već govorio“. „Ako Rusija uspe da vojno stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, onda je ona učinila istorijski korak… koji znači potpuni prekid sa Zapadom za naredne decenije. (…) Ukoliko ne uspe u onome što je počela, posledice će biti jednako kolosalne jer će se naći na ivici istorijske beznačajnosti.“ Ova poruka širi se srpskim medijima. Putin želi da povrati ono što je bila istorijska Rusija, bilo carska bilo sovjetska.

Provladin ali antiruski Blic (4. mart) predviđa „rađanje novog svetskog poretka“ sa drugačijim ishodom: „Brisanje Rusije iz UN nam donosi svet u kojem se tri džina (SAD, Rusija i Kina) pitaju više nego ikad, autsajder je samo jedan, a Srbija je vezana za njega.“ Blic,pozivajući se na diplomatski izvor, piše da će Putin pre ili posle izgubiti ovaj rat. „Čak i ako pregazi Ukrajinu – izgubiće. Njegova pozicija je dugoročno neodrživa. Čak je i Rusija odavno ušla u 21. vek i iskusila sve njegove pogodnosti. Prosečan Rus više nema ni snage ni volje za bratoubilački rat sa svojim komšijama, niti za međunarodnu izolaciju, niti za uništenu ekonomiju.“

Blic, pozivajući se na svoje izvore, spekuliše sa tezom da ukoliko dođe do „još ozbiljnije eskalacije sukoba u Ukrajini može se očekivati uspostavljanje novog svetskog poretka u kojem će UN kakve su danas, i njihovi principi, pripadati prošlosti“, što bi značilo „urušavanje međunarodnog liberalnog poretka koji je Zapad uspostavio posle pobede u Hladnom ratu“. „U novoj arhitekturi sveta možda bismo gledali nešto sasvim novo, a u stvari manje-više očekivano – poredak koji se zasniva na tri džina: Sjedinjenim Državama, Rusiji i Kini, i njihovim međusobnim odnosima. To bi, ukratko, bila nova borba za staru dominaciju.“ Među njima, kako piše Blic pozivajući se na diplomatske izvore, nema favorita: „SAD su oslabljene dvojicom slabih predsednika u nizu (Tramp i Bajden), te unutrašnjim političko-kulturološkim rascepima. Kina (još) nema meku moć da se nametne svetu, a Rusija je u ovom društvu možda prosjak, ali sa najvećim nuklearnim arsenalom na svetu.“ S druge strane, sagovornik Blica kao autsajdera vidi Evropu, oslabljenu unutrašnjim previranjima, neslaganjima, zaustavljanjem procesa proširenja na Zapadni Balkan i krizom liderstva između Nemačke i Francuske. „A Srbija je politički, kulturno i privredno neraskidivo vezana upravo za takvu Evropu.“

Diskreditacija NATO, SAD i EU: Zapad odgovoran za nuklearnu katastrofu?

Svi mediji gotovo svakodnevno upozoravaju da je potrebna „samo varnica, pa da se svet nađe na rubu trećeg svetskog rata i nuklearne katastrofe“. Provladini mediji odgovornost za eventualnu nuklearnu katastrofu, međutim, prebacuju na Zapad, odnosno NATO. Tako se javno mnjenje priprema da u slučaju nuklearne katastrofe ili rata prihvati da je Zapad odgovoran za katastrofu.

Večernje novosti, npr., 4. marta u naslovu ističu „Zapad planira nuklearni sukob“ i citiraju šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, koji kaže da je „uveren da se protiv Rusije pripremaju ratni planovi, da se vodi razgovor o mogućnosti pokretanja nuklearnog rata“, ali da „o tome ne govori Rusija, nego NATO i Ukrajina“.

„Jasno je da treći svetski rat može biti samo nuklearni. Međutim, želim da skrenem vašu pažnju na to da nećemo dozvoliti da nas bilo kakve provokacije izbace iz ravnoteže“, poručio je Lavrov. Dodao je i da je „tema nuklearnog, ili trećeg svetskog rata potrebna Zapadu da bi održavao rusofobiju“.[4]

Informer objavljuje 28. februara da je Putin spreman i na nuklearni rat, a nekoliko dana kasnije prenosi izjavu njegove portparolke istaknute u naslovu: „Zaharova: Rusija neće prva pritisnuti dugme“ (Informer, 2. mart). I Srpski telegraf piše 3. marta da je svet na ivici katastrofe, ali da je Rusija spremna za nuklearni rat s celim svetom. Informer nastavlja 10. marta da Rusija upozorava da „ekstremisti imaju planove da dignu neke od reaktora te da su Rusi zauzeli Černobilj i nuklearku u Zaporožju „da bi sprečili provokacije Kijeva koji je planirao napad na neki od reaktora“.

Mediji u Srbiji koriste nemoć Zapada da spreči rat u Ukrajini da bi diskreditovali Evropsku uniju te ulogu NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država u razvoju demokratije i mira u regionu. Cilj ovakvog narativa je da „ubije“ proevropsku orijentaciju u javnom mnjenju.

Mediji doprinose stvaranju slike kod građana da su zemlje Zapadnog Balkana nepoželjne u EU. Upečatljiv je naslov u Novostima 8. marta: „Poruke iz Evropske unije da bi ukrajinska kriza mogla da bude šansa za približavanje Zapadnog Balkana Briselu, u najvećoj meri su ‘dimna zavesa’ koja za cilj ima da zemljama sa ovih prostora pruži nekakvu nadu i ne gurne ih u zagrljaj Rusije“.

Povodom zahteva Ukrajine da po specijalnom postupku, što pre, bude primljena u EU, Novosti u pomenutom tekstu pišu da će takav zahtev proći „samo uz verbalnu podršku i saosećanje sa zemljom u kojoj se odvijaju ratna dejstva. Proces prijema traje godinama, pa možda i decenijama, prečice nema, a to je i Srbija najbolje osetila na svojoj koži“.

Predviđa se ekonomski krah Evropske unije zato što je uvela sankcije Rusiji. Insistira se na sadržajima poput ovog u Informeru (14. mart):„EU u haosu zbog svojih sankcija:U Nemačkoj se zatvaraju najveće fabrike, cene goriva u celoj Evropi najviše u istoriji; u Bugarskoj litar ulja triput skuplji nego u Srbiji, čak 4,7 evra.“ „Cene goriva i hrane u Evropi nastavile su da nezaustavljivo rastu iz sata u sat, što je posledica sankcija koje su EU i SAD uvele Rusiji zbog rata u Ukrajini. Osim što su gorivo i hrana skuplji, dramatično se smanjuju i dostupne količine.“ Ponavljajući istu poruku gotovo iza dana u dan, Informer navija za ekonomski krah Evrope. U broju od8. marta, na naslovnoj strani objavljuje: Evropa ostaje bez nafte i gasa!? Pod pritiskom SAD, EU najavljuje da će zabraniti uvoz ruske nafte. Rusija na to uzvraća: Prekinućemo isporuke gasa Evrope. A onda veliki naslov: Ako se to desi, zatvoriće se silne fabrike, milioni će izgubiti posao.

Sjedinjene Američke Države i NATO pojavljuju se kao glavni neprijatelj i krivac za rat u Ukrajini. Novosti (27. februar) pišu da je Ukrajina „žrtva planova NATO-a da slomi Rusiju!” Nemački političar koji je tokom bombardovanja SRJ bio zamenik predsedavajućeg OEBS-a Vili Vimer „ekskluzivno za Novosti“objašnjava da je „nasilna transformacija NATO, do koje je došlo usled agresije Alijanse na tadašnju SRJ“, 1999. godine „trasirala put današnjoj situaciji u Ukrajini“. „Oružanim napadom na Jugoslaviju SAD su vratile rat u Evropu. Na tome se, međutim, nisu zaustavile. Napadale su, narednih godina, brojne države i protiv njih ratovale, sve do njihovog potpunog uništenja. Američka vlada drži se pravnog stanovišta po kome je njeno ratno delovanje protiv SRJ u to vreme predstavljalo presedan u smislu međunarodnog prava. Svaka druga država mogla bi da se poziva na takav američki pristup u ovom pogledu i ‘maše’ njime kao opravdanjem za svoju agresiju“, kaže Vilmer za Novosti.

Propaganda protiv NATO-a u Srbiji, još od 1999. godine, ističe da je intervencija bila usmerena  protiv srpskog naroda, a ne protiv režima Slobodana Miloševića i njegove mašinerije. Ta teza se sada posebno podvlači. Večernje novosti 6. marta u tekstu pod naslovom „NATO nije mirotvorac, Srbija to dobro zna“ prenosi izjavu Žaka Ogara, pukovnika koji je sa svojim specijalcima prvi ušao na Kosovo posle bombardovanja NATO-a:  „Imam utisak da se ponovo događa 1999. godina. Rat je užasna stvar. Lično sam se prevario. Mislio sam da će se Putin zaustaviti na republikama Donjeck i Lugansk. Ali, otišao je mnogo dalje.“ Novosti prenose njegovu izjavu da „svedočimo ljudskim dramama, kao što je to bilo u Jugoslaviji, počev od Republike Srpske Krajine, o čemu niko danas ne govori. Odgovornost za ovo što se događa danas snose i SAD i NATO, koji ništa nisu učinili da do toga ne dođe i koji su gurnuli Rusiju u rat“.

Propaganda o Ukrajincima kao neonacistima

O ukrajinskoj strani se piše isključivo kao gubitničkoj u ratu, žrtve se potpuno ignorišu, a Ukrajinci predstavljaju kao neonacisti. Od prvog dana rata medijski naslovi su: Ukrajinska vojska obezglavljena nakon invazije: Ruske snage izvršile su napad sa tri strane na Ukrajinu, eksplozije u brojnim gradovima (Novosti, 25. februar).

Ukrajinski predsednik je usamljenik u borbi koji nema podršku spolja te je spreman na brzu predaju. „Dok ruska vojska odnosi pobede, za to vreme, najviši ukrajinski rukovodioci definitivno su se razočarali u NATO i sada bez imalo ustezanja predsednik Vladimir Zelenski i ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba pred domaćim i stranim novinarima kritikuju rukovodstvo zapadne Alijanse. Politički nedovoljno iskusni Zelenski, koji je kao glumac humorističkih filmova i predstava uleteo u za njega vrlo teške državničke poslove, očigledno se nadao da će se Amerika i NATO umešati u rat u Ukrajini.“ (Novosti, 6. mart); „Zelenski izgubio interes za NATO i spreman na razgovore o pitanju Krima i Donjecke i Luganske ‘narodne republike’. Ukrajinski predsednik nema dovoljno autoriteta da prihvati odluku da je Krim zauvek ruski i da Donbas nije više deo Ukrajine. Pitanje kako bi na to reagovali njegovi mentori u Vašingtonu“. (Novosti, 9. mart); „Zelenski se predaje? Razočaran u NATO i zapadne zemlje, nudi Putinu dogovor;  Kako je Bajden nasankao EU, Ukrajinu i Rusiju i najviše prifitirao“ (Srpski telegraf, 8. mart); „Zapad očekuje poraz ukrajinske vojske i sprema se za scenario ukrajinske vlade u egzilu”.  (Politika, 8. Mart)

Politika i Novosti sugerišu da Ukrajinci sami sprečavaju evakuaciju civila. Novosti pišu 6. marta da su „neonacistički bataljoni držali civile, među kojima i oko 5.000 stranaca vlade u egzilu“ (Politika, 8. mart) kao živi štit, u „danu kada je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije objavilo ‘režim tišine’ kako bi humanitarnim koridorima mogli iz gradova da izađu građani“. Pozivajući se na ruske izvore, Novosti tvrde da su primirje koje je dogovoreno sa Rusijom sabotirali neonacisti. Politika 8. marta pretpostavlja u tekstu „Ko sprečava evakuaciju civila iz Ukrajine“ da to čini Ukrajina. List prenosi Putinovu izjavu da „Ukrajina krši humanitarno pravo, da ruska vojska preduzima sve mere da spasi živote civila i da ukrajinski nacionalistički bataljoni sprečavaju evakuaciju civila. Glavna pretnja Ukrajini dolazi od nacionalista“.

Kompletno istraživanje pročitajte OVDJE.