Književnik Vladimir Arsenijević (1965, Pula) suosnivač je i predsednik Upravnog odbor Udruženja Krokodil (Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu i Letargiju), koje se od 2009. godine, između ostalog, bavi promovisanjem “politike dijaloga, pomirenja i rekonstrukcije pokidanih veza na prostoru Zapadnog Balkana”.

Čitalačkoj publici poznat je kao autor antiratnog romana U potpalublju, prevedenog na više od 20 jezika, velikog broja proznih dela i po uređivanju u izdavačkim kućama Rende i VBZ.

Za Al Jazeeru Balkans govori o projektima Krokodila, angažmanu intelektualaca, književnosti u regionu…

"Mi smo se tokom poslednjih 20 godina umnogome kretali isključivo unazad. To se vidi po činjenici da su određene istine, koje su pre 10 ili 15 godina bile neporecive, nezavisno od toga gde vam srce pripada, u međuvremenu do te mere zamućene da je danas krajnje jednostavno negirati, na primer, da se bilo šta dogodilo u Srebrenici, gde za vukovarsko razaranje zna zanemarljiv postotak ljudi u Srbiji i gde su sve laži koje je koristila [Slobodan] Miloševićeva propagandna mašina ostale na površini, a ostatak je potonuo u tamu i prisilni zaborav.

Naše društvo nikad nije bilo sklono odgovornosti, samoviktimizacija je ovde gotovo jedino načelo, laž se podrazumeva i što je masnija i gadnija, ona se u društvu dočekuje s većim oduševljenjem i prihvatanjem. Neki novi ratovi bi bili veoma mogući, samo što sada više nema one visokorazvijene vojne mašinerija kakva je postojala u vreme SFRJ koja bi mogla da povede i podrži neki novi oružani sukob", rekao je Arsenijević, te dodao:

"Stvari nisu blistave ni drugde po regionu, ali bojim se da po zveckanju oružjem (ma koliko jalovom i impotentnom) Srbija i dalje prednjači. Dovoljno je samo pogledati naslovnice onog tabloidskog otrova koji se ovde svakodnevno proizvodi pa shvatiti da postoji armija ljudi koji vredno rade na neprestanom održavanju mržnje i podstrekivanju neprijateljstava prema doslovno svakom ko je dovoljno zlosrećan da živi u našoj blizini. Teško je razumeti tu iskrivljenost i u tom smislu teško je na nju i ispravno odgovoriti. Neki su se umorili, odustali od svega i izlaz našli u mikrosvetovima. Ne dopuštaju da taj vitriol dopre do njih i nadaju se najboljem. Ja mislim da treba činiti sve što je u ličnoj moći da se okolnosti promene, ali to ne može da se desi očekivanim mehanizmima. Rambo Amadeus je jednom lucidno izjavio: “Što se mene tiče, između Kurte i Murte, ja sam za Murtu!” I to je zaista duhovito, ali ja moram da kažem da nisam ni za jednog od njih dvojice i da mi je u tom smislu srpska politička scena u svojoj celovitosti duboko odvratna te da od nje baš ništa ne očekujem".

Kompletan intervju pročitaje OVDJE.