Četvrta Jugoslavija ili balkanski Beneluks? Zamena za Evropsku uniju ili veliki iskorak ka članstvu u toj zajednici? Sredstvo za ekonomsku dominaciju Srbije ili uklanjanje prepreka za nesmetani protok roba, usluga, ljudi i kapitala u regionu?

Ovo su samo neke od dilema koje je otvorila inicijativa da države Zapadnog Balkana, koje teže članstvu u EU, ali mu još nisu blizu, naprave sopstveni "mini Šengen". Inicijativa, koja je nepunih godinu dana od kako su premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na trilateralnom sastanku u Novom Sadu pozvali međunarodnu zajednicu da podrži njihove planove o povezivanju tržišta u regionu, dobila snažan vetar u leđa Vašingtonskim sporazumom, kojim je i Kosovo prihvatilo da se priključi ovom projektu.

Ipak, u preostale dve zemlje zapadnobalkanske šestorke, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, koje su pozvane da se priključe, za sada još nema formalnog izjašnjavanja o tom pitanju. U Crnoj Gori još nije formirana nova vlada, a aktuelni predsednik Milo Đukanović, koji je prisustvovao jednom od sastanaka trilaterale Beograda, Tirane i Skoplja, bio je uzdržan. Ukoliko primopredaja vlasti prođe bez većih potresa, ne treba isključiti mogućnost da se i zvanična Podgorica aktivnije uključi u ovaj proces.

S druge strane, u Bosni i Hercegovini je inicijativa člana Predsjedništva Milorada Dodika da se i ova država priključi inicijativi najpre odbijena, uz objašnjenje predsedavajućeg ovog tročlanog tela Šefika Džaferovića da je potrebno da prethodno Savet ministara Bosne i Hercegovine "napravi analizu svih sporazuma koje Bosna i Hercegovina ima s Evropskom unijom u regiji, da se napravi analiza šta to znači za Bosnu i Hercegovinu, koje su štete, koristi i eventualne opasnosti".

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, međutim, smatra da inicijativu o "mini Šengenu" ne treba posmatrati kao nešto novo.

Stare inicijative u novom pakovanju?

"Ako se pažljivo pročitaju do sada potpisani dokumenti, koji daju okvir za funkcionisanje ovog aranžmana, vidi se da je ključnja poruka da se želi podubiti i ubrzati funkcionisanje regionalnog ekonomskog prostora, koji je kreiran u okviru Berlinskog procesa. To je dodatno prošireno zaključcima iz Tirane, da je primarni cilj da se postojeće regionalne inicijative učine delotvornijim. Znači opšte mnjenje je bilo da se regionalne inicijative nalaze u izvesnom zastoju i u velikoj meri je to bilo zbog blokiranja rada CEFTA-u, nakon što je Kosovo uvelo takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a CEFTA nije imala nikakav mehanizam da to sankcioniše, pošto je potpisnik tog sporazuma u ime Kosova bio Unmik. Pri tom CEFTA je prolazila kroz određenu unutrašnju krizu i taj stical loših okolnosti je uticao na druge inicijative, jer onda ni Srbija nije htela da potpiše neke važne dokumete koji su pripremani u okviru Saveta za regionalnu saradnju [RCC]. I to je kontekst u kojem je lansiran 'mini Šengen'", rekla je Jelica Minić na ovonedeljnom panelu "Mini Šengen – novo oživljavanje inicijative", u organizaciji beogradskog Centra za spoljnu politiku i predstavništvo "Hanns Seidel" fondacije za Srbiju i Crnu Goru.

Čini se da su slično objašnjenje ove nedelje dobili i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine u Briselu, budući da je, nakon sastanka sa tamošnjim zvaničnicima, Džaferović izjavio da im je jasno rečeno da to nije zamena za evropski put bilo koje države, već priprema tih država za članstvo u EU, te da je bh. Predsjedništvo nakon svih razgovora spremno da podrži takvu inicijativu, ali i da će konačna odluka biti na institucijama u Bosni i Hercegovini.

Da u novoj inicijativi, zapravo, ima puno toga poznatog od ranije pokazuje i uporedni pregled dokumenata iz ranijih inicijativa. Primera radi, samit u Trstu iz 2017. godine, održan u okviru Berlinskog procesa, doneo je ideju o Zapadnom Balkanu kao regionalnom ekonomskom prostoru [REA]. U višegodišnjem akcionom planu za ovaj region pominje se, između ostalog, i međusobno priznavanje akademskih kvalifikacija, kako bi se pojednostavile procedure za fluktuaciju kvalifikovane radne snage unutar regiona, a to je bila i jedna od tema na sastanku trilaterale (Vučić, Rama, Zaev) u Tirani prošlog decembra.

Na samitu Berlinskog procesa u Poznanju prošlog jula najavljen je rad na sporazumu o slobodnom putovanju na Zapadnom Balkanu samo sa ličnim kartama, da bi deklaracija koja sadrži isti cilj bila potpisana i na sastanku trilaterale u Novom Sadu dva meseca kasnije.

U međuvremenu su napravljeni i konkretni pomaci u regionu – od uspostavljanja "zelenih koridora" ovog proleća, radi bržeg i jednostavnijeg protoka hrane i lekova tokom pandemije, do sniženja cene rominga u regionu, uz najavu potpunog ukidanja tog troška sledeće godine. Na graničnom prelazu između Srbije i Severne Makedonije već funkcionišu zajedničke kontrole putnika, robe i vozila, a sličan sistem najavljen je i između Severne Makedonije i Albanije.

Duga lista problema

Da put ka ostvarenju ciljeva inicijative o "mini Šengenu" neće biti lak svedoče i neki primeri neuspelih dogovora. Tako na samitu Berlinskog procesa u Poznanju lideri regiona nisu uspeli da se dogovore oko uzajamnog priznavanja kvalifikacija za doktore medicine, stomatologe, arhitekte i građevinske inženjere, koji je bio deo Višegodišnjeg akcionog plana za stvaranje REA. Nije se mnogo odmaklo ni u realizaciji ideje o stvaranju balkanske carinske unije.

Upravo zbog ovakvih stvari deo stručne javnosti postavlja pitanje zašto treba da verujemo da će nova inicijativa funkcionisati ako već postojeće nisu, odnosno je li u pitanju neko novo zamajavanje javnosti, stvaranje privida da se nešto radi. Tim pre što stručnjaci upozoravaju na veliki broj problema koji bi mogli da koče realizaciju te ideje.

Profesor Sead Turčalo, dekan Fakulteta političkih nauka (FPN) u Sarajevu, na pomenutom panelu o "mini Šengenu" je kao jedan od izazova pomenuo i postojanje različitih spoljnopolitičkih ciljeva, kako među državama regiona, tako i unutar same Bosne i Hercegovine, gde je, recimo, jedan entitet (Federacija Bosne i Hercegovine) za ulazak u NATO, dok se drugi entitet (Republika Srpska) tome protivi. Osim toga, dodao je, Bosna i Hercegovina ima i problem nedovršenog unutrašnjeg ekonomskog prostora.

"Pitanje je onda može li ga neka regionalna ekonomska inicijativa nadrasti i dovesti do njegovog stvaranja. Iz iskustava koja smo imali iz inicijativa vezanih za evroatlantske integracije, odgovor je negativan", rekao je Turčalo.

Lista potencijalnih prepreka za realizaciju ove inicijative se tu ne završava. Na njoj su i nerešeni bilateralni problemi država u regionu, potom činjenica da EU i Sjedinjene Američke Države nisu sinhronizovane po ovom pitanju, a ne treba zaboraviti ni unutrašnje probleme država Zapadnog Balkana, među kojima je jedan od glavnih vladavina prava i stabilnost institucija, za čije je prevazilaženje potrebna pre svega jaka politička volja.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ukazuje da bi primena "mini Šengena" mogla da pokaže da region nije teret za EU, ali da su za to potrebne značajne konkretne reforme u svakoj od zemalja – u oblasti radnog zakonodavstva, imigracionih i carinskih politika, pravosudne reforme, pre svega kad je reč o naplati potraživanja i poštovanja prava radnika, koja bi bila ista za sve u regionu.

Ukoliko do njih dođe, smatra da bi to pomoglo da se uspori emigracioni talas u regionu, koji je, samo prošle godine napustilo 220.000 ljudi. Takođe bi, smatra, moglo da poveća iskorišćenost izvoznih potencijala ovih zemalja, koja je sada na 40 odsto.

Kapital traži i vladavinu prava

"Ekonomija ne funkcioniše van socijalnog i političkog sistema, i tu se pojavljuju problemi, što se najbolje vidi na slučaju Srbije i Kosova, tako da je veliko pitanje da li ta ekonomska korist može da prevlada političke razloge za neprimenjivanje 'mini Šengena', kaže za Al Jazeeru Mihajlo Crnobrnja, profesor emeritus na beogradskom Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju.

Slaže se sa tvrdnjama inicijatora "mini Šengena" da veće tržište, sa slobodnim protokom roba i usluga, može da privuče više investicija, ali napominje i da, s druge strane, kapital traži i pravnu sigurnost, što znači vladavinu prava.

"Jedno bez drugog teško može da dovede bez željenog rezultata. A mi na Balkanu volimo da pišemo zakone, ali ne i da ih poštujemo", dodaje Crnobrnja.

Činjenica da je svih šest država regiona međunarodna organizacija Freedom House svrstala u hibridne režime, koje karakterišu slabe institucije i "značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda", baš i ne idu u prilog tvrdnjama da bi, samo po sebi, pojednostavljivanje procedura između tih zemalja privuklo veće i kvalitetnije strane direktne investicije.

Da bi region mogao da prosperira od realizacije "mini Šengena", ukoliko ne bude previše političkih prepreka, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Fikret Čaušević.

"Povećana saradnja zemalja regije mogla bi povećati priliv direktnih stranih investicija i umrežavanje regije sa Zapadom. Najpoželjnije bi bilo da zemlje regije spoje proizvodne kapacitete i izvoze proizvode, pod uslovom da nema pretjerano velikih političkih prepreka", kaže za Al Jazeeru profesor Čaušević.

O potencijalu zemalja regiona za izvoz govori i njihov plasman prema indeksu ekonomske kompleksnosti, koji pokazuje stepen znanja u nekoj državi da proizvodi širok spektar različitih proizvoda za izvoz, od kojih su neki sofisticirani i jedinstveni da se prave u malom broju zemalja.

"Srbija i Bosna i Hercegovina su prema tom indeksu u gornjoj trećini ljestvice koju čini više od 130 zemalja. Sjeverna Makedonija i Albanija su u sredini tabele. To je posljedica naslijeđa proizvodnih lanaca i znanja stvaranih od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog vijeka i poslije 2000. godine", kaže Čaušević.

"Mini Šengen" bi mogao značajno da ublaži i problem koji zapadnobalkanske zemlje sada imaju sa ekonomijom obima. S jedne strane, slobodan protok ljudi i robe znači privlačnije tržište od gotovo 20 miliona potrošača, a s druge, udruživanjem proizvodnih kapaciteta mogao bi da se prevaziđe problem nedovoljnog obima proizvodnje zbog kojih firme iz svake države pojedinačno ne mogu da budu konkurentne na većim tržištima, koje traže veće količine robe.

U situaciji u kojoj, usled posledica pandemije korona virusa, region ove godine već beleži pad stranih direktnih investicija od 40 odsto, zemlje Zapadnog Balkana moraju da pronađu način da nakon ekonomske krize ovaj prostor učine primamljivijim za ulaganje kapitala. To će biti teže ostvarivo bez podrške Evropske unije. A koliko je "mini Šengen" komplementaran sa planovima Brisela za zapadnobalkanski prostor moglo bi jasnije da se vidi možda već naredne sedmice, za kada je najavljeno da bi evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji mogao da predstavi detalje paketa ekonomske podrške Zapadnom Balkanu.