Piše: Tomislav Marković

Inicijativa mladih za ljudska prava pokrenula je sajt www.ratusrbiji.rs, gde se mogu pronaći objedinjeni podaci o ratnim zločinima i teškim kršenjima ljudskih prava u Srbiji od 1991. do 2001. Tu mogu da se saznaju relevantne informacije o masovnim grobnicama na teritoriji Srbije, logorima za Hrvate i Bošnjake, paravojnim jedinicama, teroru nad Bošnjacima u Sandžaku, prisilnoj mobilizaciji, ali i snažnom antiratnom pokretu.

O svemu tome i još ponekim srodnim temama može da se čita u rubrici "Baza znanja". Na sajtu postoji i interaktivna mapa na kojoj je označeno 91 mesto ratnih zločina, progona, lokacija grobnica, ali mogu da se vide i zone herojskog otpora ratnoj politici režima Slobodana Miloševića i njegovih satelita. Tako može da se sazna, na primer, da su se najveće pobune rezervista i dezertera odvijale u Kragujevcu (po 7.000, 2.000 i 200 rezervista) i Knjaževcu (5.000 učesnika).

'Desilo se ništa, savest nam je čista'

Osim toga, u okviru svakog dela koji se bavi pojedinim zločinima postoji i segment "Glas žrtava", gde mogu da se pročitaju svedočenja preživelih članova porodica i drugih svedoka. Kako Inicijativa mladih kaže u saopštenju, razlog za ovaj segment je to što "svedočenja porodica žrtava, svedoka i preživelih nemaju svoje mesto u javnom prostoru, a umesto njih ratni zločinci negiraju počinjene zločine".

Budući da u srpskoj javnosti – zahvaljujući ogromnim naporima kvazipatriotskih političara, intelektualaca, novinara i drugih kreatora javnog diskursa – još vlada uverenje da Srbija nije učestvovala u ratovima, ovaj sajt dođe kao preko potrebno otrežnjenje od masovnih zabluda. Otuda i slogan pod kojim sajt nastaje: "Jeste se desilo". U društvu koje se drži gesla "Desilo se ništa, savest nam je čista" ovakav projekat naišao je na očekivani odijum.

Odmah su se javili dežurni branioci srpskih svetinja – u koje spadaju, pre svega, ratni zločinci sa nezvaničnim statusom novih svetitelja – da bace drvlje i kamenje na novopokrenuti sajt. U Večernjim novostima, koje vodi Milorad Vučelić, nekadašnji komandant Miloševićeve ratne propagande, izređali su se zaštitnici ništavila – Nemanja Starović, Aleksandar Raković i Miloš Ković, sa standardnim poricateljskim repertoarom.

Budući da je sajt napravljen uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, akcenat je, očekivano, stavljen na međunarodnu zaveru protiv Srba. Mada sajt uopšte ne govori o Srbima nego o konkretnim zločinima koje su počinili vrlo konkretni pojedinci.

Skrivanje iza naroda

Najdalje je otišao istoričar Ković: "Zemlja koja je najodgovornija za razbijanje Jugoslavije i zločine nad Srbima u Krajini, Sarajevu, na KiM, sada optužuje Srbiju za zločine. Ovde je na delu pokušaj da se narod koji je pretrpeo genocid optuži za genocid i ratne zločine." Sasvim logično, Milošević nije odgovoran ni za šta, nisu krive silne ubice iz vojske i paravojske, agresija na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu bila je nekakva miroljubiva hipi akcija, za sve je kriva Nemačka. Je l' možda Nemačka napravila logore u Omarskoj, Keratermu, Trnopolju? Jesu li neki nemački vojnici došli u Potočare u julu 1995. i postreljali više od 8.000 ljudi?

Argument da narod koji je pretrpeo genocid ne može da počini nikakvo zlo prilično je nadrealan. Pa nisu mrtvi iz Jasenovca ustali, opkolili Sarajevo i gruvali po njemu četiri godine. To su neki drugi ljudi, takoreći, drugi narod; nisu Srbi volvoks nego pripadnici ljudske vrste, a ljudi ima raznih, i dobrih i zlih, i žrtava i dželata. Eto do čega jednog istoričara može da dovede esencijalistički pristup stvarnosti i uporno negiranje elementarnih činjenica. I sve to u okviru teksta koji je najavljen na naslovnici Večernjih novosti, uz prigodan naslov "Od Srba prave naciste uz evre iz Nemačke".

Dakle, nisu Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Nebojša Pavković i slični zlikovci od sebe napravili naciste podražavajući nacističku praksu masovnih istrebljenja nego onaj ko ukaže na te činjenice pravi naciste, i to – ni manje ni više – nego od svih Srba. Mogli bi ljubitelji tuđe krvi malo da prestanu sa tim sakrivanjem iza naroda, providna im je finta. Ako već obožavaju pokolje, pljačku i genocid, neka to čine u svoje ime. Jer ima mnogo građana Srbije koji ne dele njihove sklonosti, na primer, sve one desetine hiljada pobunjenih rezervista i dezertera. To su časni i pošteni ljudi koji nemaju ništa sa zločincima.

Četvrti rajh 

Nekadašnji urednik NIN-a Slobodan Reljić otišao je i korak dalje u tekstu na sajtu Sve o Srpskoj: "Hitlerov nacionalsocijalizam je poražen ali 'crno seme' nije uništeno. Kad jednom uđete u taj 'tamni vilajet', u vama i vašim društvima ostaje toliko toga što ste ubijali u zlom neprijatelju. Četvrti rajh nastupa. I Nemci su u koloni." Svaka čast Reljiću kako je prozreo te Nemce!

Džaba im decenije suočavanja sa prošlošću, stvaranja demokratskog društva upravo kroz borbu sa sopstvenim jezivim nasleđem, besprimeran rad na osvetljavanju najmračnijeg doba svoje istorije kakav nikada ranije nije viđen ni u jednoj zemlji na svetu – u Reljićevoj glavi sve to ne postoji. Njegovo geslo glasi: jednom nacista, uvek nacista. Taknuto-maknuto!

Reljić smatra da je za razumevanje komplikovanih istorijskih i društvenih procesa sasvim dovoljno poznavanje veštine brojanja: posle Trećeg rajha prirodno dolazi Četvrti, slično kao što je posle Drugog svetskog rata došao Treći, o čemu svedoči Reljićeva knjiga Mediji i Treći svetski rat.

Za sada je Reljić stigao do broja četiri, ali u daljim istraživanjima, kada dodatno savlada tešku veštinu brojanja, sigurno će nam otkriti i mnogo zanimljivije stvari: petu stranu sveta, šestu knjigu Mojsijevu, sedmu ženu Henrija VIII, osmog samuraja, desetog brata Jugovića, 102. dalmatinca i 301. Spartanca.

Dačićeva depolitizacija zločina

Ipak, najoriginalniji je bio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Osim standardnog repertoara, nekadašnji portparol Miloševićevog SPS-a u vreme najcrnjeg mraka izgovorio je i sledeće reči: "Mogu samo da kažem da je to samo još jedan od načina za politizaciju teme ratnih zločina." Politizacija ratnih zločina – kakva urnebesna formulacija! Ratni zločini su i nastali kao posledica određene politike, u konkretnom slučaju, politike Dačićeve partije i njihovih sličnomišljenika.

Kompletan tekst pročitajte OVDJE.